KO JE SLOMIO KIČMU VERMAHTA? Iskrcavanje u Normandiji ubrzalo kraj Hitlerovog Trećeg rajha i sprečilo izbijanje Crvene armije na La-Manš

Oko 73.000 američkih, više od 60.000 britanskih i oko 20.000 kanadskih vojnika, uz podršku Francuza izvršilo je desant na Normandiju. 

Više stotina hiljada savezničkih vojnika položilo je svoje živote za uspeh i pobedu nad nacistima, ali se postavlja pitanje da li je propast Trećeg rajha bila već izvesna i pre iskrcavanja saveznika u Normandiju.

Krvarenje Crvene armije na Istočnom frontu izvojevala je pobede koje nijedna "zapadna gumica" neće moći da ibriše. Bitka kod Kurska i Hitlerov poraz kod Staljingrada bile su smrtna presuda najvećoj imperiji zla u istoriji čovečanstva. Iako smo svedoci revizije istorije, doprinos saveznika se ne može izbrisati. Valja istaći da, ma koliko je istorijski amoralno tvrditi da ne postoji doprinos američkih, kanadskih, francuskih i britanskih vojnika, apsolutno je nemoralno današnju Rusiju optuživati za nacizam i fašizam.

Maršal Žukov zadao smrtonosni udarac Rajhu

Istoričar prof. dr Srđa Trifković ukazuje na činjenicu da je "kičma Vermahta" slomljena na istoku.

- Kada je bila obeležavana 70. godišnjica iskrcavanja u Normandiji 6. juna 2014. godine u samoj Francuskoj, tadašnji američki predsednik Barak Obama je izjavio da je to bio prelomni trenutak Drugog svetskog rata. Ovo ne samo što je bilo netačno, već je predstavljalo pokušaj prilično bezočnog izvrtanja istorijske istine i umanjivanja uloge Crvene armije u porazu Trećeg rajha. "Kičma Vermahta" je slomljena na istoku gde je oružana sila nacističke Nemačke pretrpela preko 80 posto svojih ukupnih gubitaka na svim frontovima. Prelomni trenutak je bila zima 1942/1943. godine kada je majstorskim opkoljavanjem nemačke 6. armije u Staljingradu, maršal Žukov naneo udarac Rajhu od koga se Nemačka do kraja nije oporavila - kaže Srđa Trifković.

Foto: Printscreen Happy TV

 

Crvena armija bi stigla do La-Manša

Profesor je objasnio da je Nemačka posle poraza kod Kurska bila u defanzivi do kraja rata.

- Da nije bilo savezničke invazije u Normandiji, Crvena armija (to možemo pretpostaviti sa visokim stepenom sigurnosti) došla bi do La-Manša i Severnog mora negde u proleće ili u leto 1946. godine. I posle invazije gro snaga koje su se suprostavljale Crvenoj armiji je bio neuporedivo veći od sedam divizija koje su Nemci angažovali za pokušaj zaustavljanja anglo-amerikanaca kod Faleza u leto 1944. godine - kazao je istoričar.

Profesor je podsetio na operaciju Bagration u kojoj su Nemci pretrpeli preko 300.000 gubitaka (poginuli, ranjeni, zarobljeni i nestali).

- Operacija Bagration dovela je Crvenu armiju od predgrađa Lenjingrada - do predgrađa Varšave u jednom munjevitom zahvatu kojim je Crvena armija došla de fakto do pozicija sa kojih je počela berlinsku bitku početkom 1945. Sa druge strane, zapadni saveznici su relativno brzo oslobodili Francusku i izbili na Rajnu u septembru 1944. godine, ali nakon neuspešnog desanta kod Andema u Holandiji, oni su praktično stagnirali i posle pokušaja Nemaca da povrate Antverpen u decembru 1944. godine, tek je došlo do prelaska Rajne u martu 1945. godine kada je Nemačka već bila na izdisaju - rekao je Srđa Trifković.

Prva epizoda Hladnog rata

Profesor ističe da je operativno, invazija na Normandiju bila veliki uspeh, ali da je politički predstavljala prvu epizodu u kasnijem Hladnom ratu koji je usledio između pobedničih sila.

- To je bio impresivan logistički zahvat koji je iziskivao neverovatan visok stepen koordinacije raznih rodova i službi, uključujući i inženjerce koji su u rekordnom roku konstruisali plutajuće luke, kako bi se dopremala pojačanja, gorivo i municija. Ipak, u strateškom smislu možemo mirne duše reći da je isrkcavanje u Normandiji i napredovanje saveznika do Rajne ubrzalo krah Trećeg rajha, ali nije njemu odlučujuće doprinelo, odnosno, da je postojala i značajna politička motivacija za američkog predsednika Ruzlelta i britanskog premijera Čerčila da napokon otvore drugi front koji su dugo obećavali Staljinu. Bilo im je jasno da ukoliko se oni ne probiju do zapadnih delova Nemačke, da će to Rusi sami učiniti do najdalje sredine 1946. godine - izjavio je Srđa Trifković.

Saveznici želeli da zaustave Crvenu armiju, ali nisu sabotirali ratni napor
Bilo bi pojednostavljeno tvrditi da je namera saveznika bila samo da spreči napredak Crvene armije.

- Ne verujem da je bilo pokušaja da se svesno sabotira ratni napor. Bila je prisutna želja da se preduhitre Sovjeti, ali previše je tvrditi da je to bilo izraženo toliko da bi se dozirao ratni napor da bi se tačno na vreme i taman koliko treba napredovalo da se spreči izbijanje Crvene armije na La-Manš - istakao je profesor. 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI