RELJA OGNJENOVIĆ, ZAMENIK DIREKTORA FONDA PIO Za 85% penzionera se već tri meseca ne povlače sredstva iz budžeta

Prošlog meseca smo objavili da su aprilske penzije za penzionere iz kategorije zaposlenih, koji čine 84,8 odsto ukupnog broja penzionera, isplaćene u celini iz izvornih prihoda Fonda, a sada nam je, u razgovaru sa Reljom Ognjenovićem, zamenikom direktora Fonda PIO, potvrđena ista informacija i za majsku i junsku penziju, odnosno za penzije isplaćene u junu i julu.

„Prilikom isplate penzija u maju, junu i julu za 888.252 korisnika iz kategorije zaposlenih nisu povlačena sredstva dotacije na ime nedostajućih sredstava za isplatu penzija. Tokom poslednje tri isplate iz budžeta su povučena sredstva samo za obavezujuće transfere države, a same penzije isplaćene su iz naplaćenih sredstava po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Za ova tri meseca iz budžeta su uplaćena samo sredstva dotacija za poljoprivredne penzionere i profesionalna vojna lica, kao i transferi za prava po posebnim propisima, razliku najniže penzije i uvećanje uz penziju svih kategorija korisnika, što su obavezujući transferi koje država svakako pokriva“ – naglašava Relja Ognjenović.

To ide u prilog Vašem ranije iznetom stavu da se kroz penzijski sistem jasno vide efekti rada ukupnog privrednog sistema Republike?

- Izvorni prihodi Fonda su odraz ubrzanog privrednog rasta, koji je u Srbiji obezbeđen kroz investicije i povećanje broja zaposlenih u privredi, kao i povećanje njihovih zarada, iz kojih se obezbeđuje naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Mere koje država preduzima kako bi osnažila ekonomiju doprinose jačanju institucija sistema i podižu kvalitet života svih naših građana. Svedoci smo sve većeg broja privrednih subjekata, sve većeg broja zaposlenih i povećanja plata, naročito u realnom sektoru, što se u konačnom povoljno odražava na penzijski sistem i omogućuje nam da penzije isplaćujemo iz ostvarenih prihoda, odnosno da nemamo taj nedostajući deo za koji garantuje i koji dotira država. Naravno, u povoljnijem ekonomskom okruženju povoljnija je i finansijska slika, pa se otvara prostor za povećanje penzionerskih prinadležnosti.

Prema podacima Fonda PIO sa 31.12.2021. godine na obavezno osiguranje je prijavljeno 2.758.893 lica, a u periodu od juna 2020. do juna 2022. godine, broj prijavljenih na obavezno osiguranje povećan je za 141.371 osiguranika, od čega je u realnom sektoru 129.239, a u javnom sektoru 12.132 novozaposlenih. Dakle, proširuje se baza zaposlenih, povećavaju se njihove zarade, pa je i izdvajanje za penzijsko i invalidsko osiguranje time sve veće.

Kako izgleda prihodna strana za prvo polugodište?

- Argumenti za iznetu tvrdnju upravo se vide u rezultatima koji su ostvareni u periodu od 1. januara ove godine do sada. Ukupno naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u periodu od 1. januara do 11. jula 2022. godine su za 5,9 milijardi viši od planiranih Finansijskim planom, a moram napomenuti da smo vrlo realno, čak bi se moglo reći krajnje ambiciozno predvideli planske veličine. I pored toga smo od početka godine ostvarili povoljniji rezultat za 1,75 odsto.

Ako postignuto uporedimo sa istim periodom prethodne godine, u ovoj godini je naplaćeno više prihoda od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 28,8 milijardi dinara, odnosno za 9,16 odsto, što je veoma dobar uporedni pokazatelj.

Podsetio bih da smo u januaru povećali penzije i ostala prava za 5,5 odsto, da smo u februaru isplatili jednokratnu pomoć svim penzionerima u iznosu po 20.000,00 dinara, da sve vreme isplaćujemo novčani iznos kao uvećanje uz penziju do 5 odsto za korisnike kojima je penzija do 40.042,19 dinara, i, naravno, osim penzija redovno i ustaljenom dinamikom isplaćena su ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao što su naknade za negu i pomoć drugog lica, naknade za telesno oštećenje, invalidske naknade, naknade pogrebnih troškova i društveni standard penzionera.

Zadovoljni ste ukupnom finansijskom strukturom Fonda?

- Poslednje decenije Fond beleži pozitivan trend u finansijskoj strukturi i sve je bolji odnos između prihoda Fonda i dotacija iz budžeta. Finansijski plan RF PIO za 2022. godinu predviđa ukupne prihode i primanja u iznosu 789,97 milijardi dinara. Očekivani prihodi od doprinosa učestvuju u finansiranju Fonda sa 83,85 odsto. Što se tiče transfera iz budžeta Republike Srbije na ime nedostajućih sredstava, odnosno dotacija za penzije i za uvećanje, planirani su na 15,88 odsto. Od ukupnih rashoda i izdataka za 2022. godinu, za isplatu neto penzija izdvojeno 631,43 milijarde dinara, što predstavlja učešće od 9,5 odsto u BDP-u. Struktura finansiranja Fonda u 2022. godini je dobra i trend povećanja učešća doprinosa u odnosu na dotacije se nastavlja.

Da bi bilo jasnije, podsetio bih da je 2012. godine iz budžeta obezbeđivano 48,2 odsto sredstava potrebnih za finansiranje penzija, dok danas govorimo o prebacivanju plana kojim su dotacije predviđene samo na 15,88 odsto.

Penzioneri zaista mogu biti sigurni, što se tiče sredstava potrebnih za isplatu penzija, a naročito bezbrižni po pitanju povećanja penzija, imajući u vidu najavu predsednika Republike Aleksandra Vučića da će do kraja godine biti vanredno usklađivanje, a od 1. januara i redovno, što bi značilo da će se penzije u kratkom periodu uvećati za više od 19 odsto.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI