AKCIJA Nastavljamo s objavljivanjem najinteresantnijih priča koje su pristigle na konkurs za najzeta i najsnajku: Bolest lakša uz snaju Sonju

„Oduvek je bila dilema šta je starije kokoška ili jaje, kao i ko je u pravu: svekar i svekrva ili snajka“, ovako je svoje pismo započeo Stanko, i dodao da zbog te dileme najčešće ispašta sin.

On je naveo da je od svoje babe Jelice, koja je bila visprena, nasledio filozofiju i mudre reči, a ona je na pitanje komšinica kakva joj je snajka odgovarala:

„Što me pitate za snajku, oćete li vi da mi je promenite i dovedete drugu, nećete, pa glejte si vašu rabotu. Čekate da vam kažem kako neje dobra, pa da dođe do njene uši. Posle da bude po mene kuku i lele. Kakva mi je takva, moja si je i ja drugu nemam, da si je živa i zdrava i sa sina da mi izrađa unuci, a vi ne berite gajle (brigu) za moju snajku.”

Foto: privatna arhiva

 

Stanko je invalid, već 35 godina, boluje od Behterevljeve bolesti, i kaže da neće da priča kako je njegova snajka najlepša, najvrednija, najbolja, već želi samo da predstavi njene svakodnevne postupke.

„Moja snajka nikad nije došla s posla a da prvo ne svrati do moje sobe, u kojoj ja uglavnom ležim, da me ne pita kako sam i da mi ne ispriča neku novost, da me nasmeje. Od moje bolesti se ne umire, ali se živi u večitim bolovima i često sam vezan za krevet. Svakodnevno ručak i večeru kad spremi prvo pošalje meni i supruzi, zna da ja volim slatkiše i vrlo često pravi moje omiljene, dobijem pun poslužavnik princes krofni samo za mene. Skoro svaki dan mi spusti kolica i prošeta me ulicom. Kad odem u banju, obavezno me poseti sa sinom i decom. Tad mi donese gala ručak, počasti ceo personal u hotelu, ja častim sve pićem i navodno slavim rođendan iako mi nije”, opisuje svoju snajku.

Foto: privatna arhiva

Sonja ima 42 godine, radi odgovoran i težak posao vaspitačice u vrtiću. Pored toga je i žena vojnog lica, koji je često van kuće, tako da se zbog toga suočava s obavezama oko mojih unuka, šesnaestogodišnje Jovane i jedanaestogodišnjeg Marka, i kao majka i kao otac.

Neću reći da je moja snajka NAJSNAJKA, ali hoću hvala Bogu i mom sinu , da je odabrao takvu devojku za ženu, koja mu je izrodila zdravu i pravu decu u kojima ja uživam i koji me mnogo vole. Živele sve snajke ovog sveta, jer i one će sigurno postati jednog dana svekrve ili tašte, završio je svoje pismo inženjer u penziji Stanko Anđelković.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI