ALO! U ISTANBULU Raj za kupoholičare i za ljubitelje tradicije : Moderna bajka na Bosforu

Onima koji su u ovom gradu bili pre desetak ili više godina možda će se na prvi pogled učiniti da se Istanbul nije mnogo promenio. Međutim, dosta novih zgrada i tržnih centara, moderna luka na Bosforu samo su se dobro ušuškali među stare zgrade i u sokake koji gotovo nepromenjeni stoje vekovima.

Foto: privatna arhiva

Ako ne govorite turski, ne računajte da će vam znanje engleskog pomoći, čak ni u restoranima i prodavnicama, a pogotovo ne na ulici. Ali ćete se zato sporazumeti na srpskom, ali i rukama i pantomimom.

Mnogima je sinonim za Istanbul čuvena Kapali čaršija - Grand bazar ili velika pijaca, na kojoj se može naći sve, od igle do lokomotive, od srebrnih  i zlatnih sitnica, preko tradicionalne odeće i obuće, tepiha, kožne garderobe, pa sve do ručno rađenog nameštaja. Istina je da i danas ima svega toga, ali da biste došli do ovih tezgi, moraćete pomno da tražite uzduž i popreko po sokacima pijace. Razlog leži u tome što je mnogo trgovaca tradicionalnu robu zamenilo kopijama poznatih svetskih marki.

Foto: privatna arhiva

Ako bi trebalo u jednoj rečenici da se opiše ova ogromna metropola, ona bi glasila ovako: spoj tradicije i modernog u velikoj gužvi. To se oseća u svakom delu grada, a posebno ukoliko dođete u Istiklal ulicu - glavnu destinaciju za sve kupoholičare. Tu se posetioci sudaraju sa domaćima, a sa obe strane se nižu poslastičarnice, sladoledžinice, butici, noćni klubovi i sve radi uglavnom do ponoći. Cvećare i prodavnice uglavnom su otvorene i kasnije, a radnici, zahvaljujući crnom turskom čaju, spremni su da vas usluže kao da je podne.

Na drugoj strani, ali u sličnoj atmosferi funkcionišu i kulturno-istorijske znamenitosti. Da biste ušli u Svetu Sofiju, čuvenu crkvu koju je car Justinijan izgradio pre oko 1.500 godina, morate prvo biti deo reda od stotinak posetilaca koji čekaju. Ipak, nemojte se obeshrabriti, jer se sve brzo kreće, a ulaz je besplatan. Nažalost, trenutno se ova crkva koristi kao džamija, a zlatni mozaici sa prikazima Bogorodice, Hrista, Svetog Jovana tek se naziru ispod belih čaršava kojima su sakriveni. Međutim, golubovi koji povremeno prolete između njenih visokih prozora podsećaju hrišćane da Sveti Duh nikada neće napustiti ovu svetinju.

Odmah prekoputa Svete Sofije nalazi se i velika Plava džamija, još jedan biser istanbulske arhitekture, a nedaleko je i Topkapi kompleks u kojem se može videti raskošna sultanska palata, vizantijska Crkva Svete Irine i predivni pejzaži koji se pružaju prema Bosforu i Mramornom moru.

Sva lica Svete Sofije

Sveta Sofija je izgrađena na temeljima stare porušene crkve, a od završetka gradnje 537. godine, pa sve do 1453. služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenske patrijaršije. Ovu velelepnu građevinu svi su želeli, pa je u periodu od 1204. do 1261. godine korišćena kao rimokatolička crkva. Od 1453. godine, kada je Osmansko carstvo osvojilo Carigrad, Aja Sofija je korišćena kao džamija, sve do 1935. kada je na insistiranje Mustafe Kemala Ataturka pretvorena u muzej. Tokom 2020. godine njegove odluke su pogažene, pa je ponovo pretvorena u džamiju.

Sećanje na dan tuge i pobede

Iznad Istanbula, na mestu sa kog puca pogled na gotovo sve njegove lepote, izgrađen je kompleks koji podseća na tužni događaj koji je obeležio istoriju moderne turske države i koji je verovatno glavni marker novih turskih ideala. U pitanju je muzej posvećen 15. julu, Danu demokratije i nacionalnog jedinstva Turske. Obeležava se u znak sećanja na dan kada je izveden pokušaj državnog udara 2016. godine i njegove žrtve. Podsetimo, državni udar je pokušao da izvede pobunjeni deo turske vojske koji je bio protiv režima Redžepa Tajipa Erdogana, a sve u saradnji sa pripadnicima terorističke organizacije FETO.

Kako smo saznali od kustosa u ovom muzeju, ceo kompleks je posvećen novim turskim mučenicima - uglavnom civilima koji su stradali tokom ovog puča.

- Grupa umetnika je osmislila samu postavku u okviru koje su izložene cipele u kojima su ovi ljudi stradali, kaciga motocikliste kroz koju je metak prošao jer nije hteo da dozvoli pobunjenicima da prođu, auto preko kojeg je prošao tenk, ali i mobilni telefon preko kojeg je predsednik Erdogan video-pozivom naciji objavio da će ih spasti - objasnio je kustos.

Ovaj muzej nalazi se u neposrednoj blizini Mosta mučenika, jednog od najvećih mostova koji spajaju Evropu i Aziju, a na kojem je poginuo veliki broj ljudi 15. jula.

ŠTA je FETO?

U Turskoj je velika pažnja posvećena obaveštavanju naroda, ali i gostiju ove zemlje o FETO-zajednici. Za mnoge nepoznanica, što je čini još opasnijom, FETO je dobro isplanirana i široko rasprostranjena teroristička organizacija, čiji se članovi polako infiltriraju u sve delove društva. Osnovana je šezdesetih godina kao takozvani verski pokret i cilj joj je potpuni preobražaj turske države i dolazak na vlast fundamentalističkog režima Fetulaha Gulena. Organizacija kontroliše veliki broj institucija ne samo u Turskoj već  širom Evrope, a kako saznajemo, posebno su razvijeni u Bosni i Hercegovini, gde šire ekstremističke stavove.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI