SINIŠA MALI: Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, nastavljamo sa dobrim rezultatima

„Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku i to je pokazala u doba najveće svetske ekonomske krize, koja traje već treću godinu. Najveći svetski ekonomisti se slažu da je ovo najveća ekonomska kriza od Drugog svetskog rata. Pandemija korona virusa, a potom i dešavanja u Ukrajini, prouzrokovali su potrese na svetskom nivou“, naveo je ministar Mali.

On je istakao da u uslovima energetske krize, zastoja u globalnim lancima snabdevanja, zaoštravanja međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, i brojnih drugih izazova, Srbija uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost i nalazi se daleko od recesije, koja preti čak i nekim ekonomski snažnijim zemljama od naše.

„U koordinaciji monetarne i fiskalne politike ostvarili smo tokom dve godine pandemije rast BDP-a od 6,4 odsto kumulativno, u prvom kvartalu ove godine imamo rast od 4,4 odsto, a u drugom kvartalu očekujemo rast od 4 odsto. Takođe, stopa nezaposlenosti je na nivou pre pandemije i na kraju prvog kvartala je iznosila 10,6 odsto, javni dug je na nivou od 53,7 odsto – dakle znatno ispod kriterijuma Mastrihta, a prošle godine smo imali i rekordne strane direktne investicije u iznosu od 3,9 milijardi evra“, podsetio je ministar Mali.

Siniša Mali je dodao da je rastuća inflacija prisutna svuda u svetu, što, na primer, potvrđuju i podaci Eurostata prema kojima je inflacija u junu u Estoniji iznosila 22 odsto, Litvaniji 20,5 odsto, Letoniji 19,2 odsto, Češkoj 16,6 odsto, Bugarskoj 14,8 odsto, Poljskoj 14,2 odsto, u Slovačkoj 12,6 odsto, Rumuniji 13 odsto, Mađarskoj 12,6 odsto, Hrvatskoj 12,1 odsto, Severnoj Makedoniji 14,5 odsto. 

 „Juče smo mogli da vidimo vest da inflacija u Austriji ne prestaje da raste i da je u junu dostigla novu rekordnu vrednost od 8,7 odsto, što je najviša inflacija u poslednjih 47 godina. Dakle, reč je o svetskom fenomenu, a Republika Srbija se sa tim problemom nosi dosta bolje od drugih zemalja“, naveo je ministar, i dodao da je kurs dinara stabilan i da je to možda i najvažniji instrument držanja inflacije pod kontrolom uprkos ogromnoj svetskoj krizi.

On je naglasio da Srbija nije izolovana, te da je međugodišnja inflacija od početka godine, vođena rastom cena hrane i energenata na svetskom nivou.

„Sa druge strane,  bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne inflacije – 6,7 odsto u junu. Rast cena hrane većim delom je posledica rasta cena u proizvodnji i transportu hrane. A rast svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, ublažen je intervencijom države i odricanjem od prihoda od akciza. Dakle, Republika Srbija se, kao odgovorna država koja ne želi da teret krize prelije na građane odrekla prihoda od akciza na derivate nafte. Takođe, država kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, a u cilju stabilizacije cena na nedeljnom nivou se razgovara sa proizvođačima i trgovcima. Istovremeno cena struje nije menjana i nalazi se među najnižima u Evropi“, naveo je ministar Mali.

U tekstu se kritikuje i pomoć koju je država dala građanima tokom krize izazvane pandemijom. Ministar Mali navodi da su sve evropske zemlje ogromnim paketima finansijske pomoći pokušale da prevaziđu nesagledive ekonomske posledice pandemije.

„Prema proceni MMF-a, pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije je bio bez presedana po svojoj brzini, a slom globalne ekonomije je mogao biti i do tri puta veći da nije bilo vanrednih mera podrške vlada širom sveta. Republika Srbija se uspešno izborila sa zdravstvenom i ekonomskom krizom izazvanom pandemijom“, rekao je Mali, dodajući da je u te dve godine Srbija bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

On je istakao da je ukupan paket ekonomskih mera vredan oko 8,8 milijardi evra doprineo povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, dok je kroz davanja stanovništvu podstaknuta domaća tražnja, čime se indirektno uticalo na ekonomsku aktivnost. Pored toga, istakao je ministar, država nije odustala ni od jednog kapitalnog projekta, čime je trajno povećan potencijal privrede. 

„O adekvatnosti ekonomskog paketa mera govore i rezultati na tržištu rada. Sprečili smo da se ponove crni scenariji iz vremena prethodne vlasti, kada je zbog neadekvatnog odgovora ekonomske politike na svetsku ekonomsku krizu došlo do gubitka više od 560.000 radnih mesta. Danas su radna mesta i zarade očuvani, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, a ono što je posebno važno jeste da danas imamo kontinuiran rast zaposlenosti“,  naveo je ministar Mali.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se očekuje stabilizacija i pad inflacije u Srbiji u narednim mesecima.

"Prema nekim prognozama Narodne banke Srbje, očekujemo da će se inflacija stabilizovati i da će polako u narednim mesecima krenuti da pada dole. To očekuju i u nekim drugim evropskim zemljama, nadam se da će i biti tako", rekao je Mali Tanjugu na pitanje da prokomentariše rast međugodišnje inflacije u našoj zemlji u junu na 11,9 odsto.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI