NATO NAS JE ZATROVAO ZA NAREDNIH 1800 GODINA Šokantni rezultati analiza pokazuju svo zverstvo agresije

Prof. Kovačević za "Novosti" je rekao da su ispitivanja koja su domaći timovi radili posle NATO bombardovanja 1999. pokazala da uranijuma ima u životnoj sredini i to u svim recipijentima ekosistema, dakle u kompletnoj flori i fauni. Pronađen je u svim biljkama i kod životinja, i domaćih i divljači. Pronađen je i u ljudima, a ozbiljne posledice trpimo i danas!

Primarijus Kovačević je u vreme agresije 1999. naredbom akademika prof. dr Aleksandra Vidakovića postavljen za načelnika Prijemno-trijažnog centra koji je zbrinjavao veliki broj ozračenih i otrovanih ljudi. Kad je bombardovanje prestalo i potpisan Kumanovski sporazum 10. juna, nastavio je da radi na praćenju i saniranju posledica na životnoj sredini u mirnodopskim uslovima, na saniranju bojišta i zdravlju nacije. Pregledao je više od 200.000 ljudi, napisao je i objavio više od 300 naučnih i stručnih radova i knjiga.

I, verovatno zbog toga da se javnost ne bi uznemirila, svojevremeno je smatran "nezgodnim svedokom" medicinske struke u našem približavalju Zapadu i njegovoj vojnoj zajednici, NATO.

- Ne možemo da ignorišemo činjenicu da osiromašeni uranijum i sve što je oslobođeno tokom bombardovanja, nema drastičnog uticaja na strukturu morbiditeta i mortaliteta u našoj zemlji - naglašava Kovačević. Uranijum je praktično večan, njegov fizički poluživot je 4,5 milijardi godina.

 

A šta se dešava kada uranijum dospe u organizam?

 

- Bilo da se unese respirativno, digestivno, ili na bilo koji drugi način, on ostaje 2 do 5.000 dana u organizmu i onda nestaje. Organizam se bori, izbacuju ga bubrezi i jetra, tako da se dekontaminacija obavlja fiziološkim mehanizmima. Međutim, dva odsto uranijuma ostaje trajno vezano u organizmu i to za skelet, a kada je u skeletu - više nema izbacivanja. Stalno ima radioaktivnu emisiju alfa tipa i svoj toksični deo i zato mora da se očekuje sve veći porast hematoloških i brojnih drugih oboljenja, a naročito malignih - objašnjava Kovačević.

Prema rečima našeg profesora, laboratorija u Torinu, odakle dolaze ovi nalazi koje je predstavila profesorka Čeli, među najreferentnijima je u svetu i zbog toga imaju težinu i za predstojeće procese protiv NATO.

- Ako će da posluži advokatima i njihovim klijentima, profesor nudi i Izveštaj iz Saveta Evrope iz decembra 2000. da su vojne operacije NATO protiv SR Jugoslavije devastirale životnu sredinu i da će posledice biti dugoročne, kako je to konstatovao Ekološki komitet Saveta Evrope. U izveštaju se kaže da su se posle bombardovanja "dramatično pogoršali" uslovi u prirodnoj okolini i da će to imati dugoročne efekte na zdravlje i kvalitet života budućih generacija.

U nacrtu preporuka, Ekološki komitet Parlamentarne skupštine SE je naveo da su "države umešane u te operacije prenebregle međunarodne zakone čiji je cilj ograničavanje ekološke štete u oružanim sukobima".

Srpski toksikolog ukazuje i na radioekološki monitoring koji je radio UNEP, telo Ujedinjenih nacija koje se bavi ispitivanjem radioaktivnosti na celoj planeti tokom i odmah posle agresije u tri navrata.

- Bile su tri misije, dve su bile lažne, odnosno nisu bile lažne misije već izveštaji, ali treća od 27. oktobra do 5. novembra 2001. godine objavila je izveštaj uključujući i naše rezultate i radove, gde smo mi dokazali i pokazali svetu šta su koristili. Više ništa nisu negirali, nije bio samo uranijum 238, 234, 235, te bitne komponente, nego i plutonijum i masa drugih radionuklida - ističe Kovačević.

Objašnjava i kako nas je trovao uranijum iz NATO bombi:

- Uranijum ima specifična dejstva, ne samo da je u četvrtoj grupi Mendeljejevog sistema, gde su teški metali, i ima i toksična i radioaktivna svojstva, već prilikom udarca projektila u tvrde barijere, pošto je piroforičan, pali se i temperatura za nekoliko milisekundi dostiže do 3.000 stepeni. Taj tvrdi metal, čija je specifična težina duplo veća od olova, a toksičnost neuporedivo jača od živine, lako prelazi u čestice koje se drobe i padaju na nivo ispod jednog mikrona i postaju nanočestice. Sa kapima tečnosti u vazduhu stvaraju aerosol i one i dan-danas egzistiraju oko nas.

Govoreći o laboratorijskim nalazima profesorke Rite Čeli, sagovornik veli da potvrđuju pretpostavke da će sa posledicama nakon bombardovanja municijom osiromašenim i obogaćenim uranijumom morati da živi 60 naših narednih generacija.

- Dovoljno je poznavati pravila i predvideti a i očekivati ozbiljne i teške genetičke anomalije na potomstvu i posle 1.800 godina, jer je reproduktivni vek po generaciji 30 godina. To puta 60 i dobija se upravo ova cifra o kojoj govorim, o čak 60 generacija - kaže dr Kovačević, dugogodišnji načelnik Centra za radiološku zaštitu u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.

Rezultati iz Italije su dosada najjači dokazi da su građani Srbije bili izloženi smrtonosnom dejstvu teških metala iz punjenja NATO projektila. Najnoviji dokazi potvđuju da je uranijuma bilo i u projektilima koji su korišćeni severno od Vranja, što će imati važnu ulogu u pravnoj borbi za dokazivanje da iz 1999. godine potiču i uzroci malignih bolesti stotina građana.

Prva privatna tužba sa zahtevom za odštetu žrtvama zbog oboljenja od posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije podneta je Višem sudu u Beogradu 20. juna 2021. godine, kao rezultat zajedničke saradnje dvojice advokata, Srđana Aleksića iz Niša i italijanskog Anđela Fjore Tartalje. Italijanski pravnik ima dvadesetodišnje iskustvo u borbi za isplatu odštete žrtvama osiromašenog uranijuma među italijanskim vojnicima, koji su bili u misijama u svetu, pa i na Kosovu.

Prvo ročište u Beogradu zakazano je za 16. oktobar, a prikupljenoj dokumentaciji i veštačenjima sada se pridružuje i nalaz dr Rite Čeli, koji se izdvaja po dramatičnom zaključku. Do rezultata je poznata naučnica došla nakon analize prisustva teških metala koji su nađeni u tkivu dva naša građanina.

U uzorcima utvrđeni teški metali

- Teški metali čije je prisustvo utvrđeno u uzorcima iz Srbije definitivno nisu metali koji se vezuju za industrijsku proizvodnju. Uporedili smo ih sa uzorcima iz svih zemalja, čak i sa Japanom i Kinom, gde postoji velika industrijska zagađenost, ali tih materija tamo nema - kaže se u laboratorijskim nalazima doktorke Čeli i advokata Tartalje, a koji se tiču trovanja dvojice veterana rata iz 1999. godine.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI