REZON Ko su ljudi koji su na GUP udarili snagom pesnica?

Laguna i Delfi treba da daju otkaz svim spisateljicama i piscima ljubavnih romana i istorijskih saga koji godinama obaraju rekorde čitanosti i koje savremeni čitaoci doživljavaju kao inkarnacije Popa Dukljanina, Domentijana i Teodosija.

Već 12 meseci najpopularnije štivo u Novom Sadu nisu kapitalna dela Jelene Bačić Alimpić, Vanje Bulića, Luke Mičete, Ljiljane Habjanović Đurović, već jedno poprilično dosadno i činjenicama prenatrpano štivo. Uprkos tome, Generalni urbanistički plan (GUP) Novog Sada nadmašio je kompletnu književnu produkciju uticajnih izdavačkih konglomerata i njihovih urednika.

Novosađani od prošle godine ništa ne čitaju osim vesti o GUP-u. To je dovelo do toga da sve drugo postane nepoznato i nepopularno. Ko nije čitao GUP, obavezno mora da ga pročita! Ne sme da veruje u ono što mediji tvrde da piše u njemu. Ko ne postupi tako i ne uzda se u svoj razum, mediji će ga zavesti u neotklonjivu zabludu da tamo nema ničeg osim „Novog Sada na vodi”. A to je potpuna besmislica! Na ogromnom broju strana GUP sadrži druge, važnije podatke, o očuvanju postojećeg i povećavanju zelenila u budućnosti na više od 400 hektara. Kamenička ada, koja je bila izgovor za dvogodišnje proteste, gubi građevinski značaj koji je imala od 2001. godine i postaje zaštićeno prirodno dobro. Šodroš prerasta u oazu za sport i rekreaciju.

Zašto je onda svih 60 protivnika GUP-a, iz Novog Sada iz Beograda iz 20 nevladinih organizacija i pet političkih stranaka posegnulo za nasiljem? Čime je izazvan njihov bes? Šta im je smetalo? Nije to borba protiv protiv mosta, niti Novog Sada na vodi. Argumenti govore da je sukob smišljan i planiran jer nemaju stvarni spor s planom. On je izgovor! Sredstvo! Alat za obračun s vlašću i ogromnom većinom Novosađana koji podržavaju vlast i novi GUP. A sukob je metodologija bavljenja politikom. Žudeći za vorholovskih pet minuta slave hteli bi da budu bitni. Zato ozbiljne poslove svode na meru svog anarhizma. Snagu razuma i argumenata hoće da zamene snagom pesnica.

Može se reći da njihovoj pobuni nedostaje mudrosti. Ali i svaki politički i plemeniti ideal. I zato ih pitam, šta biste radili da ste upali u Skupštinu Vojvodine? Šta je bio vaš plan? Tukli biste odbornike? Vređali biste ih? Psovali bi gradonačelnika? Spalili bi sve primerke GUP-a iz skupštinskih materijala? Isterali bi sve službenike i Skupštinu proglasili svojim plenom? Ako vam je to bio plan poranili ste. Oktobar je rezervisan za nasilne upade u institucije. Ali nije Skupština Vojvodine Zimski dvorac. Niti je iko među vama Lenjin, Staljin, ili Trocki, mada biste to voleli. Niti se u njoj čuvaju izborni rezultati, kao 5. oktobra 2000. godine, pa da vatrom možete da ih anulirate u skladu s vašim aprilskim tezama.

Preterujem? Ni najmanje! Nema potrebe za tim. Vi ste diskreditovali sami sebe. Prvi put kad se ispostavilo da je Novi Sad na vodi ideja iz 2001. godine. Drugi put kada ste na sednicu komisije za planove umesto razuma i argumenatovanih stavova uneli dimne bombe. I treći put u četvrtak, kada ste sledeći anarhističke metode diverzije, pokušali da izazovete sukobe, onemogućite da se sednica održi, i tako sprečite izglasavanje plana.

Međutim, mirni protest i nasilni juriš nisu isto. Nasilje nije način za rešavanje društvenih pitanja. To je znao i Pjer Prudon, vaš praotac, vaš praidol, još pre 180 godina. Nagon da sporove rešavaju nasiljem imaju divlje zveri, a ne ljudi. Konkretno, koja odredba GUP-a vas je prinudila da jurišate na obezbeđenje i policiju i sukobljavate se s njima? Koji dijagram vas je inspirisao da želite haos? Koja rečenica iz teksta GUP-a je nasrnula na vas? Je li taj deo teksta bio boldovan, ili je bio ispisan kurzivom? Ili vas je ugrozila obimnost dokumenta? Razumete li razmere svoje zablude? Poimate li nerazumnost svojih postupaka ili ćete i dalje tvrditi da ste bili žrtve? Čega? Svoje ljubavi prema nasilništvu!

Verovao sam da niko nije toliko deficitaran s elementarnom logikom da ne zna da nasilje ne rađa pravdu. Vi želite da uspostavite pravilo da je incident značajniji od sistema. Da institucije nisu važne. Da su izbori nebitni. Da je ulica novi bog koji suspenduje sve demokratske tekovine ljudske civilizacije i vasrksava i uspostavlja zakon horde.

– Oči i uši su ljudima rđavi svedoci ako imaju varvarske duše – smatrao je Heraklit.

Izbori su jedini put za promene. Zato vam savetujem da razmislite i preispitate svoj fetišizam prema nasilju. Da tu svoju fascinaciju silom preokrenete u nešto korisno. Za početak pročitajte jedno 100 knjiga iz oblasti političke filozofije i ekonomske politike. Još 100 koje se bave etikom, čistom filozofijom i filozofijom dražave i prava. I još 150 knjiga iz oblasti istorije, sociologije, kulturologije i odnosa s javnošću. Reći ćete da je to dug i dosadan put. Ali, drugog nema! Hteli biste da vladate, da budete praktičari politike? Kako? Na koji način, ako ne znate i ne razumete čak ni to na koji način da artikulišete svoje vizije i ideje na legalan i legitiman način. I da ne budu u vašu korist, nego na dobrobit građana. Ovakva vaša pobuna već je opisana. Yory Santajana kaže:

– Oni su kao deca pobegla iz škole, koja svu sreću nalaze u slobodi. Oni su ponosni na ono što su odbacili, kao da je za to potrebna velika pamet; ali ne znaju šta hoće.

Ali, ja znam šta ste hteli! Nasilni protesti od prvog dana imaju jedan cilj – a to je da se ne govori o pozitivnim efektima novog plana! Da se ne čuje drugo mišljenje! Da građani ne saznaju šta je kvalitet koji će dobiti u budućnosti, niti da se zna šta je već urađeno i šta se radi na osposobljavanju Novog Sada da se suoči sa dostignućima 21. veka. Hteli ste da se ne zna da Novi Sad ide u dobrom smeru, da se razvija, da je snažniji nego ikad. Uzalud vam. To dokazuju činjenice i parametri iz poslednjih 10 godina. Buyet je više nego duplo veći nego 2012. godine. Sa 18 je skočio na 38,4 milijardi dinara. Broj nezaposlenih se s preko 27 spustio na ispod osam odsto. Otvoreno je čak osam novih fabrika i zaposleno preko 11,5 hiljada ljudi. Prosečna plata je takođe duplo veća nego 2012. Sa 42 se uvećala na 92 hiljada dinara. Nije to palo s neba. Niti je proizvod slučajnosti. To znači da je grad planski vođen, da su strateški ciljevi dobro postavljeni i da je njihova raealizacija bila dobra. To znači da će novi GUP pomoći da plate i buyet grada budu još veći, a život još bolji.

Naravno, ne slažem se u svemu s novim GUP-om. Imao sam zamerke na neka rešenja. I sve sam ih već izneo u svojim kolumnama. I ponoviću ih opet. Novi Sad je ostao veran svom strahu od visine, koji ga je primorao da u prethodnih 25 godina proguta hektare i hektare prvoklasnih njiva i spoji se s Begečom. Za najviše 20 godina, izgledno je da će se spojiti i s Bačkom Palankom. Da je bilo pameti početkom dvehiljaditih, kao što nije, Novi Sad bi se i danas gradio na Grbavici. Da je bilo planskog razvoja, kao što nije, umesto betonske rugobe imali bismo moderan grad, na obe obale reke, s mnoštvom zelenih površina i parkova, u kom bismo automobile umesto na ulici parkirali u garažama. Sve to omogućuje visokagradnja. Sve to je shvatio razvijeni svet, koji toliko volite, a kog se toliko plašite. I zato je vaš anarhizam ideološki zanimljiv samo sa stanovišta privrženosti palanačkom duhu.

– Nema sveta izvan duha palanke, izvan njegovog straha od sveta. Palanački duh akciji pokušava da suprotstavi pasivnost, u tom smislu što ono što jeste, pokušava da suprotstavi onom što nastaje… Infantilizam je korelativan palanačkom duhu… Palanka sebe stilski mora da ujednači u vremenu i u prostoru, u prošlosti i sadašnjosti kao i u budućnosti – kaže Radomir Konstantinović u „Filosofiji palanke„, omiljenom delu novosadskih kvaziliberala.

Kad se Kostantinovićevo delo očisti od ideoloških pretenzija i netačnih aluzija, i kad se tumači kao sveto pismo liberalne levice, lažnih ekologa i radikalnih levičara, uz pomoć kog su decenijama dokazivali da su svi drugi osim njih zatucani Balkanci, koji se plaše progresivnog Zapada i njegovih slobodoumnih dostignuća, dolazi se do istine, koja razotkriva ogromno licemerje. Ispostavilo se da su predstavljajući se kao donosioci civilizacijskog, kulturnog i ekonomskog progresa, neprestano obmanjivali Novosađane. Jer danas upravo ti apostoli „slobodoumlja„, agresivnije i upornije nego ikad, žele da spreče dolazak savremene civilizacije u Novi Sad.

Osim protesta, važno je i ono što se dešavalo u samoj sali Skupštine. Za GUP je oberučke očekivano bio SNS, a podržali su ga SPS i JS. Liga je bila u ilegali. Radikali i DŠ su potvrdili fobiju od visokih zgrada. To je njima svojstveno. Njihov strah od visine korespondira s njihovom fobijom od sveta. Zato tvrde da nam ne trebaju „zgradurine„ od osam spratova. Čovek zna onoliko koji je video, saznao ili pročitao. Osam spratova iz novosadske perspektive zaista može da ima dimenzije Ajfelove kule, ili Empajer stejta. Ali, iz ugla celokupnog čovečanstva taj razlog postaje krajnje irelevantan.

Da imam bilo kakav uticaj na gradske urbaniste, odavno bih srušio sve stare barake i hale Neimara, Mostogradnje i ostalih firmi uništenih posle 5. oktobra, tokom demokratskog preporoda Novog Sada. Inicirao bih da se po ugledu na London, Dortmund, Berlin, Mančester, stare industrijske četvrti uz reku pretvore u moderne kvartove s visokim zgradama s mnogo zelenila, travnjaka, igrališta i šetališta. Takođe bih formirao specijalnu inspekciju za ocenjivanje estetike zgrada čija je gradnja tek u planu, i zgrada koje bi bile izgrađene nakon osnivanja inspekcije i donošenja akta o njenom postupanju. Inspekcija bi imala pravo na dve stvari. Oduzimanje licence nakon 1. januara 2023. godine svim arhitektama koji projektuju zgrade po uzoru na socrealizam. A nakon 21. jula 2023. inspekcija bi mogla da naloži rušenje svih zgrada koje budu podsećale na komunističku kutiju šibica. Svet nema vremena da nas čeka!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI