NEĆE IMATI KO DA NAM POPRAVI CIPELE Zanatlija sve manje, za smer obućara prijavio se jedan učenik
Za smer obućara ove godine prijavio se samo jedan učenik, naveli su u Forumu srednjih stručnih škola, a za formiranje odeljenja neophodno je minimum 16 đaka. Istovremeno, vlasnici obućarskih radnji širom Srbije kukaju da ne mogu da nađu šegrta zbog čega im, između ostalog, preti zatvaranje.
Kako za Alo! kaže Krsto Žugić, vlasnik obućarske radnje „Krle“ u Novom Sadu, ovakva situacija za njega nije velika novost i da se za šegrte bori već dugo vreme.
- Uvek nam je falilo šegrta i generalno zanatlija. Dešavalo se da se mladi momci zalete, dopadne im se posao, i milina jedna. Obučavam ih, savladaju zanat, a onda ih pozove neko ko ima para, otvori im čak i radnju. Kad im posle nekog vremena posao pukne, a to se, verujte mi, često događa iz različitih razloga, najčešće što nema mušterija, moji bivši šegrti idu u molere. Bilo je i slučajeva da ostanu kod mene dva, tri dana i odustanu, jer posao nije lak, a zarade su male, između 30.000 i 40.000 dinara - rekao je za Alo! iskusni obućar Krsto.
Žugić ima dva sina, obojica istovremeno rade u društvenim firmama i kod oca.
- Tako sam i ja funkcionisao dugo godina, a obućar sam više od 30. Drugačije ne bih opstao ni u onim boljim vremenima, kamoli sad kad mušterije, čast izuzecima, gledaju da me prevare za bednih 250 dinara. Na primer, bila mi je jedna devojka koja je donela sandalu da joj zalepim, što košta 250 dinara. Posle nedelju dana došla je ponovo, donela drugu sandalu i pokušala da me ubedi da je ona ista. Naravno, to nije bilo tačno, lako je dokazati, razlikuju se industrijski i naš lepak. Kad je shvatila da ne može da me prevari, izvinila se - prepričao je neke od dogodovština iz dugogodišnje prakse naš sagovornik, uz komentar da nisu sve mušterije iste.
Foto: Alo.rs
- Kod mene godinama dolaze fini ljudi, neki više brinu o obući nego o zubima. Ali, takvih je, nažalost, malo, mnogo je više onih koji kupuju kinesku obuću izrađenu od nekvalitetnih materijala gde nema popravke. Kažu da im je udobna i tu se svaki razgovor završava. Inače, kod nas je najskuplja usluga pendžetiranje muških cipela koje košta od 500 do 800 dinara, a kad platim sve dažbine, zaradim 200. Kako stvari sad stoje, obućarski zanat se gasi, jer popravka obuće lošeg kvaliteta se ne isplati, a mali je broj onih koji mogu sebi da priušte sebi ručno pravljenje obuće po meri - istakao je Žugić.
Deficit zidara, tesara i armirača
U srednjim školama više i nema ponude za obrazovne profile zidara, tesara i armirača, kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.
Po njegovim rečima upisna politika ove školske godine donela je „frapantne i zabrinjavajuće” podatke, koji ukazuju da se zanati u Srbiji polako gase.
- Postavlja se pitanje celoj branši da li se na ovaj način ukida građevinski smer i to u trenutku kada se u našoj zemlji gradi kao nikad do sada? Da li to znači da ćemo u narednom periodu uvoziti radnu snagu građevinskog profila iz zemalja trećeg sveta poput Indije, Pakistana, Filipina, Malezije...? - rekao je Antić i podsetio da su naši majstori građevinske struke bili najtraženiji kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)