UPORNI I VREDNI Lipovac - ponos sela Baničina kod Smederevske Palanke: Zemljoradnička zadruga preživela tranziciju
Žitelji Baničine, ima ih oko hiljadu, i sada su gordi kako zbog lepote sela u tipičnom šumadijskom krajoliku, tako i zbog Zemljoradničke zadruge „Lipovac”, koja je jedna od retkih u Srbiji, a kažu jedina van Vojvodine preživela tranziciju, uspešno posluje i organizuje proizvodnju u ovom kraju koji geografski pripada Šumadiji, a administrativno u Podunavskom okrugu.
U kolektivu sa dvadesetak zaposlenih i tridesetak zadrugara ovih dana bilo je pakleno. Kako zbog vreline koja je zahvatila celu Srbiju tako i zbog obaveze da uberu rod sa 60 hektara svojih voćnjaka na kojima dominira višnja uz pet hektara šljive, čija je berba sada pri kraju i da otkupe plod sa još 640 hektara voćnjaka u selu.
- Voćnjaci su nam u punoj snazi. Dobro je rodilo, poslužilo nas je i vreme, koliko god da je bilo promenljivo i u mnogim delovima zemlje oštetilo useve i voćnjake. Ubrali smo oko 500 tona sa svog imanja i biće oko 300 tona iz otkupa od naših zadrugara i meštana Baničine - zadovoljan je Slavoljub Đurić, direktor Zemljoradničke zadruge „Lipovac”, koji je tu već 33 godine.
Berbu više ne obavljaju sezonski radnici, već se to radi mašinski, uz pomoć takozvanih tresača, što olakšava posao. Deo, ipak, ali ne veliki, mora da se obavi ručno, pa u jednom delu voćnjaka zatekli smo Gorana Grujića, Nenada Markovića i Gorana Markovića kako beru vrlo krupnu šljivu sorte ruski „migavac“. Budimo iskreni, nasmejali su nam se, jer je ekipa Alo! mislila da su to kajsije.
- Najviše imamo stenlejku, čačansku, ranu, čačansku rodnu, čačansku lepoticu i kalifornijsku plavu. Višnja je oblačinska - objašnjava Goran Grujić.
Zadruga se pored voćarstva bavi i ratarskom proizvodnjom. Na 60 hektara seju pšenicu i suncokret. Imaju odgovarajuću mehanizaciju, magacine, u selu drže prodavnicu prehrambene robe i poljoprivrednu apoteku, kreditira zadrugare za nabavku repromaterijala i otkupljuje njihove proizvode. Zato su meštani ponosni na zadrugu.
- Kada je 1990. godine propao Poljoprivredni kombinat „Šumadija” u Smederevskoj Palanci, u čijem smo sastavu bili, mi smo se izdvojili, pokušali i uspeli da opstanemo. Odricanja je bilo mnogo, najviše od plata, koje su kasnile i do godinu dana. Ali smo verovali da je spas moguć i to se i obistinilo - objašnjava direktor Đurić.
A poljoprivredna svakodnevica uvek uzbudljiva. Nekad prinos solidan, nekad prosečan, nekad slabiji, cena bi uvek mogla da bude bolja, ali se trud uvek isplati, o čemu govori i opstanak vrednih zadrugara iz Baničine.
Ipak, u ovom selu žele da mladi ostanu ovde jer postoje izvanredni uslovi za voćarstvo, pa i za druge grane poljoprivrede. A i grad je blizu. Do Smederevske Palanke saobraćaju četiri autobuske linije. Nije to baš čest slučaj u ostalim selima. Baničanski su, izgleda, u mnogo čemu pozitivan izuzetak.
Škola iz bukvara
Osnovna škola u Baničini je jedna od 120 tipskih škola koje je u Srbiji između dva svetska rata sagradio kralj Aleksandar. Slika ovakve škole se nalazi u nekadašnjim bukvarima.
A oni koji se bave poreklom imena sela kažu da Baničina, u opštini Smederevska Palanka, naziv duguje vencu brda između reka Rača i Jasenica, koji se prema rečniku Vuka Karadžića „banio”, u objašnjenju na suvremeni srpski jezik - gordo uzdizao.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)