USRED ŠUMADIJE CVETA LIMUN ŽUT Pravo čudo u dvorištu Mirjane i Radomira Milovanovića iz Baničine kod Smederevske Palanke

To je izuzetno lepa mala plantaža ovog tropskog i suptropskog voća, karakterističnog i za Mediteran, ali neuobičajenog ili rekli bismo retkog za naše podneblje.

Da sve bude u redu brinu se supružnici Mirjana i Radomir Raka Milovanović, koji su radni vek završili u italijanskom gradu Trevizu i penzionerske dane uživaju u gajenju voća, prvenstveno šljiva, po kojima je ovaj kraj poznat, ali i limuna, koji je zaštitni znak ovog domaćinstva.

Pomislio bi neko da su ljubav prema limunu doneli iz Italije, ali Trevizo je u sveroistočnoj Italiji, u pokrajini Veneto, i tamo klima nije pogodna za osetljivu biljku, kao što je u južnom delu, na primer, u Kalabriji ili na Siciliji.

- Limun sam nasledio od dede. Doduše, on je imao samo dva stabla, ali je redovno donosio nagrade i priznanja sa poljoprivredne izložbe koja se održavala za vreme krstovdanskog vašara u Palanci. Mi prosečno imamo 15 stabala. Godišnje uberemo oko 50 kilograma. Voćka je zdrava, neprskana, ja je jedem sa sve korom - objašnjava Raka.

Alo

S obzirom na to da više od 30 godina gaje ovo citrusno voće Milovanovići su stekli i neophodno iskustvo za orezivanje, đubrenje, zalivanje, ali i što je najvažnije za očuvanje drveta za vreme zime, jer limun ne podnosi temperaturu hladniju od minus pet stepeni.

- Imali smo jedan peh kad nam je sin stigao iz Italije. Morali smo da mu dozvolimo da parkira kola u delu zgrade gde smo preneli saksije. Ali limun je tako osetljiv, da je samo kratkotrajno otvaranje vrata delovalo negativno. Ipak, uspeli smo da se vratimo na uobičajenih 15 sadnica - kaže Raka.

Kako kaže Mirjana, neko vreme prodavali su limun jednoj kafani, jer su kupci znali da je sto posto zdrav i neprskan, ali sada imaju samo za svoje potrebe i za poklon nekom od rođaka ili prijatelja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI