KAO ZLATO Na Tviteru se rasplamsala rasprava: Pa je’ l može pilav bez pirinča? Riža skuplja od 2 cela pileta!
Kada kilogram pirinča, pa bio on i italijanski, košta skoro koliko i kilogram najfinijih junećih šnicli, to ne može a da ne izazove buru na društvenim mrežama.
Naime, pakovanje italijanskog pirinča u prodavnicama u Srbiji košta čak 1.179 dinara. Na akciji je cena „povoljnija“ - od 750 do 920 dinara, ali ni to ne umanjuje šok, jer i na sniženju košta koliko dva cela pileta! U pitanju je sorta arborio koja se prvenstveno koristi za pripremu rižota, a proizvođač je poznata kompanija „Rizo Skoti“ (Riso Scotti).
I pirinač drugih proizvođača je tokom avgusta poskupeo, tako da u trgovinskim lancima, na akciji, najjeftiniji košta 230 dinara za kilogram. Inače, Srbija najveće količine ove žitarice uvozi upravo iz Italije.
Ono što se, inače, smatra sirotinjskom hranom sada postaje luksuz, pišu „Novosti“.
Na Tviteru su šok i nezadovoljstvo cenom ovog proizvoda korisnici podelili u komentarima, a kako su neki trenutno u Crnoj Gori i Italiji, uporedili su cene.
U Crnoj Gori je taj isti proizvod jeftiniji nego kod nas i to skoro tri puta - košta 2,3 evra (oko 270 dinara). U Italiji je još jeftiniji - 2,18 evra (oko 255 dinara).
„Daju li i piletinu uz njega za te pare? Ili morske plodove?“, pita jedna od korisnica Tvitera, dok je jedan korisnik imao dilemu: „Meni je jako teško, izašao je prelepi swatch, limited edition, pa razmišljam da li da jedem ili kupim još jedan sat“.
Foto: Alo/Twitter Printscreen
Bilo je i rasprave oko toga zašto uopšte kupovati ovu vrstu (bilo je i objašnjenja zašto je baš ova riža idealna za rižoto), ali su se u većini složili da tolika cena „vređa inteligenciju“. S druge strane, u prodaji ima pirinča drugih proizvođača po povoljnijim cenama, pa ko želi da pravi pilav, punjene paprike ili sutlijaš, i dalje će imati izbora.
Foto: Alo/Twitter Printscreen
Foto: Alo/Twitter Printscreen
Sa svih strana sveta
Srbija godišnje uveze oko 12.000 tona pirinča. Lane je na naše tržište stiglo 12.441 tona ove žitarice, a pre dve godine 11.783 tone.
- U 2021. najviše je uvezeno obrađenog dugačkog zrna, 5.236 tona, a obrađenog okruglog zrna 2.002 tone. Značajne su i količine lomljenog zrna, 3.047 tona - navode u Privrednoj komori Srbije.
Od 12.441 tone pirinča, koje je Srbija lane uvezla, najveće količine stigle su nam iz Italije, 3.228 tona. Iz Indije smo uvezli 2.378, Severne Makedonije 2.068, a iz Kine 1.158 tona. Iz Pakistana je na naše tržište plasirano 939 tona, Mjanmara 772 i Grčke 567 tona. Pirinač uvozimo i iz brojnih drugih zemalja iz okruženja i sveta, Bugarske, Rumunije, Turske, Tajlanda, Vijetnama, Kambodže... Zanimljivo je da smo tokom 2021. godine izvezli 834 tone, i to u Bosnu i Hercegovinu 631, a u Crnu Goru 174 tone.
Stručnjaci smatraju da je jedan od uzroka za poskupljenje italijanskog pirinča nezapamćena suša u toj zemlji, najgora u poslednjih 70 godina. U trgovinskim lancima ističu da su i oni bili iznenađeni kada je u pitanju „skoti rizoto arborio“.
- Nabavna cena tog pirinča je promenjena ovog meseca i iznosi oko osam evra za kilogram bez PDV-a. Kada se dodaju porez i marža, jasno je zašto je tako visoka cena. Nije nam poznat razlog za ovakvo poskupljenje. Pitamo se da li će potrošači da ga kupuju - kažu za „Novosti“ u poznatom megamarketu.
Osim sorte arborio, ostale vrste pirinča istog proizvođača su jeftinije. Njihove redovne cene su od 480 do 830, a na akciji se kreću od 330 do 775 dinara za kilogram. Pirinač drugih proizvođača u marketima se prodaje od 320 do 430 dinara, dok na sniženju kilogram košta 230 dinara.
Pohlepni proizvođači
Direktor austrijskog lanca supermarketa „Špar“, Markus Kaser, nedavno je, kažu stručnjaci, dobro objasnio uzrok skoka cena prehrambenih proizvoda. On ističe da poskupljenje namirnica može samo delimično da se pravda visokim cenama energije i sirovina, a ostatak je u pohlepi pojedinih koncerna proizvođača. On je u vezi s tim koristio američki pojam „gridflejšn“, što je inflacija podstaknuta pohlepom.
- Dobit pohlepnih koncerna plaćaju kupci - istakao je Kaser za „Klajne cajtung“.
- Dok koncerni kao što su „Danone“, „Nestle“, „Unilever“ i drugi saopštavaju ogromne dobiti, sve više potrošača ne može sebi da priušti brašno i testeninu. „Špar“ i sam proizvodi prehrambene proizvode i znamo sve o cenama sirovina i pakovanja.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)