"BOLJE DA BOG MENE UZME, NEGO MOG GORANA!" Neutešna majka heroja s Košara gaji nadu da joj je sin živ (FOTO)

Prošla su tri dana od kada je majka Gordana dala bris za DNK analizu i utvrđivanje da li leš u fazi raspadanja pronađen u blizini salaša kod Zrenjanina pripada njenom sinu.

U domu Džunića, neizvesnost i očaj, brat Dragan i majka gaje nadu da pronađeno telo, ipak, ne pripada njihovom Goranu.

- Bolje da Bog mene uzme, nego da pronađen leš pripada mom Goranu - uz suze za „Alo!“ kaže neutešna majka Gordana, koja ne gubi nadu da joj je sin živ.

- Sanjam ga noćima. San dugo neće na oči, brinem gde je i kako je. Teško je, razdire mi dušu njegov nestanak-očajna je majka i s nestrpljenjem očekuje rezultat DNK analize, koji će potvrditi, da li je telo u fazi raspadanja, pronađeno kod Zrenjanina, pripada njenom sinu.

Srce majke heroja s Košara dva puta prepuklo

Goran Džunić dobrovoljno se javio da se bori na Košarama, a 1999. kada se prevrnuo vojni kamion u kojem su bili njih petorica, samo dvojica su preživela, jedan od njih je bio Goran. Ipak, njegovoj porodici javljeno je da je poginuo.

- Tri dana su se nekako dovukli do kasarne preko šiptarskih sela. U međevremenu, javljeno nam je da je Goran poginuo. Srce mi je prepuklo tada prvi put. Međutim, ispostavilo se da nije poginuo Džunić, nego Đurić, njegov kolega. U tom kamionu je bio kapetan, vodnik i tri vojnika. Na televiziji su javili da se nalazi u niškoj bolnici. Bila sam najsrećnija majka na svetu. Sada ponovo doživljavam stres, nemam više snage, srčani sam bolesnik, dijabetičar, imala sam šlog - priča za „Alo!“ tužna majka.

Foto: Alo!/M.O.

Hronologija

Goran Džunić nestao je 4. avgusta, kada je zajedno sa komšijama, autobusom, otišao u Novi Sad na obeležavanje godišnjice „Oluje“, ali se u Kikindu nije vratio. Na sebi je imao plavo-belu majicu sa kragnom bez rukava, plavi donji deo trenerke i zelene „nike“ patike. Od tada mu se gubi svaki trag, a njegov dve godine stariji brat Dragan, nezavisno od zrenjaninske, novosadske i kikindske policije, krenuo je u potragu.

- Trojica poznanika pozvala su Gorana da sa njima ode u Novi Sad, a mi to nismo znali, jer živi u kući na drugom kraju grada odvojeno od mene i majke. Ja sam posle dva dana otišao da nahranim njegovog psa, kao što sam često to i radio. Pitao sam komšiju gde mi je brat, kada sam čuo zapanjujući odgovor: „Bio je sa nama na obeležavanje „Oluje“ i ostao je u Novom Sadu“. Pitao sam ih zašto mi nisu javili, ali očigledno niko ko je bio sa njim nije smatrao da je neophodno da se policiji prijavi nestanak. Odmah sam otišao u PU u Kikindi i prijavio nestanak brata - priča uzrujano brat Dragan koji je kolima započeo potragu za bratom

Nestali Kikinđanin viđen je četiri puta na putu prema Novom Sadu i kod kružnog toka prema Zrenjaninu.

- Prvi put video ga je naš nekadašnji komšija koji ga poznaje odmalena. Dok je vozio kamion, 5. avgusta u 9 sati Goran je šetao putem Novi Sad-Zrenjanin, pre kružnog toka kod Žablja. Kada se vraćao u 15 časova, ponovo ga je video na istom mestu i rekao da je mu se učinilo da je Goran bio malo zbunjen. Drugi put, kada je supruga našeg trećeg brata stavila objavu o nestanku na Fejsbuk, javio nam se čovek koji je Gorana video kada je dolazio peške iz Novog Sada, na obilaznom putu Elemir-Zrenjanin. Rekao je da je Goran od njega tražio flašu vode i da je nastavio put. Kod sela Aradac treći put je viđen, u blizini prodavnice traktorskih delova, gde je takođe tražio flašu vode. Nije tražio nikakvu pomoć od bilo koga. Četvrti put viđen je kako sedi na kružnom toku 8. avgusta kod Zrenjanin sa vezanom majicom oko glave i flašicom vode - priča brat Dragan i tvrdi da ne veruje da je stopirao, nego da je Goran sve vreme išao peške.

Nelogičnosti?

Sumnje da je telo njegovog brata pronađeno nedavno u blizini jednog privatnog poseda kod Elemira podgrejala je činjenica da je ta osoba nosila bele „najk“ platnene patike, dok je Goran zelene kožne sa braon znakom sa strane.

- Ne verujem da leš koji je pronađen pripada mom bratu, iako inspektori tvrde da je 90 odsto on. Telo koje pronađeno kod puta za Elemir, nalazilo se u blizini parkiranih kamiona i naslagane zemlje. Inspektori su mi rekli da je najverovatnije hteo da prođe tuda prečicom za Melence i Kikindu, kako se ne bi vraćao na kružni tok. Navodno mu je od toplotnog udara pozlilo i zaustavio se kod jedne zaključane vikendice i obližnjeg bagrema gde je čučnuo ili seo, gde je preminuo - priča Dragan.

- Leš je pronađen u fazi raspadanja koji su rastrgnuli psi, bez glave i jednog ramena. Nestali Goran je imao tri tetovaže na rukama. Na jednoj podlaktici je istetovirano ime njegove ćerke i na ramenu glavu lava, a na drugoj ruci tribal sa zmijin repom. Inspektori kažu da na potamnelom telu ništa nisu mogli da vide, osim na jednom manjem delu, istetovirane krljušti. Ipak, ne verujem da je telo tako moglo da se raspadne od 8. avgusta kada je zadnji put viđen, pa do 24. Prošlo je samo dve nedelje - kaže brat nestalog Kikinđanina i ne krije da je Goran u poslednje vreme imao problema sa alkoholom.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI