"NAJMANJE ĆE BITI POGOĐEN BEOGRAD" Džon Kenedi Mosoti otkriva demografsku budućnost Srbije

Za tačno dve nedelje – 15. novembra – biće rođen osmomilijarditi stanovnik planete. Bilo je potrebno oko 12 godina da globalna populacija poraste sa sedam na osam milijardi, a projekcije govore da će osamdestih godina 21. veka dostići svoj vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi na svetu. Na tom broju svetska populacija ostaće do 2100. godine.

Globalno i regionalno, ova demografska prekretnica dokaz je velikog napretka, jer sve više ljudi na svetu živi duže i zdravije, ali pred nama su brojni izazovi i mnoge mogućnosti, kaže Džon Kenedi Mosoti, direktor Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju.

U razgovoru za beogradski medij on skreće pažnju na činjenicu da se danas suočavamo s velikom demografskom dihotomijom – dok stanovništvo sve većeg broja država (uključujući i Srbiju) stari, a oko 60 odsto svetske populacije živi u državama čiji je fertilitet ispod nivoa proste reprodukcije nacije, druge zemlje imaju ogroman broj mladih i njihova populacija nastavlja da raste.

Rezultati najnovijih popisa stanovništva govore da se Balkan prazni – Hrvatska je za poslednjih deset godina ostala bez 400.000 ljudi, odnosno deset odsto svog stanovništva, a Severna Makedonija izgubila je 190.000 ljudi za 19 godina. Prema podacima Ankete o radnoj snazi, koju objavljuje Agencija za statistiku BiH i Unija za održivi povratak i integraciju, Bosnu i Hercegovinu je od 2013. do 2019. godine napustilo 530.000 stanovnika, a iz nje se samo u toku protekle godine iselilo oko 170.000 osoba. Procene Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske govore da je od 2013. do 2022. godine ova država izgubila 43.000 ljudi. Krajem novembra saznaćemo preliminarne rezultate popisa stanovništva u Srbiji, a demografi pretpostavljaju da je između dva popisa broj naših sugrađana smanjen za pola miliona. Kako vi komentarišete ove podatke?

- Čitav region suočava se sa sličnim izazovima – niskim stopama fertiliteta, migracijama i starenjem stanovništva, a nedavni popisi potvrđuju ove trendove. Popis stanovništva iz 2021. godine u Hrvatskoj pokazao je pad stanovništva od čak deset odsto u odnosu na prethodni popis iz 2011.

- Gledajući ukupne brojke, ova zemlja je u poslednjih deset godina izgubila preko 400.000 ljudi. Republika Severna Makedonija je 2022. godine izvršila popis stanovništva posle dvadeset godina. Slično Srbiji, gde Beograd pokazuje nešto drugačije parametre od ostatka zemlje, izuzetak je prestonica Skoplje, koja i dalje prednjači u broju stanovnika.

- Moram da naglasim važnost popisa i bogatstvo podataka koje on pruža državama u reagovanju na demografske trendove. Radujemo se rezultatima popisa u Srbiji i drago mi je da je Populacioni fond Ujedinjenih nacija, pored Evropske unije i drugih partnera, podržao Republički zavod za statistiku u nizu pripremnih aktivnosti za ovaj popis. Nastavićemo da sarađujemo na sličnim inicijativama i nakon popisa.

Da li mere populacione politike u Srbiji daju željene rezultate, imajući na umu činjenicu da su izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom značajno povećana novčana davanja, dok se broj novorođene dece povećao svega za jedan odsto od početka primene ovih mera?

- Studije pokazuju da tradicionalni programi koji roditeljima pružaju neki oblik finansijskog podsticaja da imaju više dece, iako veoma korisni u kraćem vremenskom periodu, generalno imaju samo privremeni efekat. Ljudi odlučuju da imaju decu ranije nego što su planirali kako bi dobili taj novčani podsticaj, što u početku povećava broj novorođenih. Ali, oni se uglavnom ne odlučuju na stvaranje veće porodice, pa dugoročne stope nataliteta ostaju uglavnom nepromenjene.

- Zbog toga mislim da Srbija i druge države u regionu treba da se fokusiraju na jednu često zanemarenu činjenicu: većina ljudi u regionu zapravo želi dvoje ili više dece. Razlozi zbog kojih ipak ostaju na manjem broju dece ključni su za pronalaženje rešenja za populacionu krizu u regionu.

- Ovo zahteva napredak u dobrom upravljanju, rodnoj ravnopravnosti, konkurentnijoj i inkluzivnijoj privredi i usklađivanje individualnih veština sa zahtevima tržišta rada. Takođe, sve ovo zahteva i set specifičnih politika koje odgovaraju potrebama porodica, starijih osoba, žena, muškaraca i dece.

Koji se kontinenti, osim Evrope, najviše suočavaju s problemom depopulacije?

- Ako pogledamo posebno kontinente, možemo konstatovati da smo došli do osam milijardi ljudi na planeti, pre svega zahvaljujući demografskoj ekspanziji Azije. Afrika je dala drugi najveći doprinos od skoro 400 miliona ljudi. U deset zemalja rođeno je više od polovine stanovnika koji su „kumovali” prelasku sa sedam na osam milijardi, a to su pre svega Indija, Kina i Nigerija.

- Međutim, s druge strane, možemo videti da dve trećine svetske populacije živi u državama ili teritorijama u kojima je stopa fertiliteta ispod 2,1, baš kao što je to u Srbiji. Ne bih rekao da je to nužno problem. Nikako ne bismo trebali da se uhvatimo za apsolutne brojke. Ako pripremimo i uspostavimo prave politike, smanjenje broja stanovništva i starenje neće biti problem, već prilika da se izgradi prosperitetniji svet u kome svako može da ispuni svoj potencijal. Trebalo bi da budemo u mogućnosti da ublažimo negativne efekte depopulacije i u potpunosti iskoristimo mogućnosti koje dolaze s demografskim promenama.

Otac psihoanalize Sigmund Frojd govorio je da je „anatomija sudbina”. Da li podržavate tezu savremenih sociologa koji tvrde da je i geografija sudbina, jer se razvojne i životne šanse dece dramatično razlikuju u zavisnosti od toga na kom je kontinentu i u kojoj državi sveta dete rođeno?

- Nejednakosti su, nažalost, i dalje prisutne. Poslednjih godina videli smo da pitanja koja definišu generacije, kao što su klimatske promene, sukobi i pandemija virusa korona, nesrazmerno utiču na najmarginalizovanije i najugroženije među nama. Do danas, milioni i dalje žive u siromaštvu i pate od gladi i neuhranjenosti, nemaju pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i nisu u mogućnosti da završe kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje.

- Ženama širom sveta je i dalje uskraćeno osnovno pravo da donose odluke o svojim telima i budućnosti, a vidimo i zabrinjavajuće smanjenje napretka u oblasti ženskih prava u mnogim državama. S druge strane, smanjili smo siromaštvo i postigli izuzetan napredak u zdravstvu. Na planeti ima više ljudi nego ikada ranije delimično i zbog povećanja očekivanog životnog veka i smanjenja smrtnosti novorođenčadi i majki. Rekao bih da je uprkos mnogim izazovima, priča o osam milijardi ljudi na planeti i odgovor na pitanje kako smo došli do te brojke, zapravo priča o trijumfu.

Srbija je peta zemlja u svetu po brzini kojom gubi stanovništvo, a procene UN pokazuju da će do polovine veka u našoj zemlji živeti skoro petina ljudi manje nego danas. Ako imamo na umu da demografsku sliku nacije definiše i nizak fertilitet i visoka stopa migracija, tj. odlazak mladih ljudi u inostranstvo, imamo li razloga da verujemo u proročanstvo da će „svi Srbi stati pod šljivu”?

- Mnoge države centralne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju, beleže smanjenje broja stanovnika u poslednjim decenijama. Dok se veliki broj evropskih država suočava s padom broja stanovnika, projekcije govore da će Srbija ostati među državama koje gube stanovništvo brže od nekih drugih država u Evropi i svetu.

- To znači da će do 2041. godine skoro svaka četvrta osoba u Srbiji biti starija od 65 godina. Pad broja stanovnika uticaće na celu državu, ali neće imati jednak uticaj na sve njene delove. Do sredine veka najmanje će biti pogođen Beograd, koji će izgubiti 3,8 odsto stanovništva, dok će jugoistočna Srbija izgubiti najviše ljudi – preko 40 odsto. Takođe, slične trendove vidimo i u susednim državama. Kao što je istaknuto u najnovijem Nacionalnom izveštaju o ljudskom razvoju, koji su podržali Populacioni fond Ujedinjenih nacija i Program UN za razvoj u Srbiji, postoji velika potreba za boljim regionalnim razvojem, urbanizacijom gradova srednje veličine, ulaganjem u tržište rada i obrazovanje koje bi motivisalo mlade, ulaganjem u zdravstvo, rodnu ravnopravnost i politike koje promovišu ravnotežu između rada i roditeljstva.

Migracije su postale srednje ime savremenog čoveka – neki ljudi beže od ratova i političkih progona, drugi odlaze trbuhom za kruhom, a treći da bi nastavili svoje školovanje ili karijeru u nekoj drugoj zemlji. Istraživanja govore da oko 40 odsto novorođene dece neće dočekati starost u zemlji u kojoj se rodilo, već će se odseliti u drugu državu ili na drugi kontinent. Kakve su prognoze za Srbiju?

- Mladi ljudi mogu odlučiti da napuste svoje države ili gradove iz različitih razloga. Iako je, na primer, tačno da je zaposlenost mladih u Srbiji u porastu od 2013. godine, podaci govore da prosečan kvalitet radnih mesta na kojima su mladi, kako u pogledu sigurnosti posla, tako i u pogledu plata, nije bio dovoljan razlog da se smanje (e)migracije.

- Ako posmatramo projekcije u kontekstu unutrašnjih migracija u Srbiji, možemo primetiti da će se ovaj trend nastaviti. Manji pad broja stanovnika desiće se u onim delovima Srbije koji mogu privući unutrašnje migrante (Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica) i u Raškoj oblasti, koja ima mlađu populaciju i veću stopu fertiliteta.

- Ali, široko rasprostranjene migracije unutar i van države ne moraju nužno biti negativna pojava. Odlaskom u inostranstvo i povratkom u svoju državu, mladi donose nova znanja i iskustva i poznavanje novih kultura, bez obzira na to da li su migracije bile iz obrazovnih ili poslovnih razloga. Rešenje je u stvaranju okruženja u kojem mladi ljudi mogu sa sigurnošću da planiraju svoju budućnost i slobodno odlučuju o svom životu, a ovo uključuje i odluku o osnivanju porodice.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI