SVAKA TREĆA ŽENA U SRBIJI MISLI DA JE NASILJE PRIVATNA STVAR Zabrinjavajući podaci najnovijeg istraživanja

U saopštenju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i američke ambasade povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", podseća se da svi moramo da imamo društvenu i moralnu obavezu da prijavimo saznanje ili sumnju na nasilje i da smo kao društvo spremni da pružimo podršku.

Nasilje nad ženama je rezultat rodnih stereotipa, rodne neravnopravnosti i kulturoloških normi, kaže se u saopštenju i dodaje da problem nasilja nad ženama ostavlja ozbiljne posledice na društvo.

Svaki novi slučaj, otvara pitanje odgovornosti svih nas i spremnosti društva da prepozna, reaguje i stvori okruženje koje će pružiti podršku, empatiju i sigurnost.

Nasilje u porodici, partnerskog i ne-partnersko je ozbiljan problem koji nesrazmerno više pogađa žene i devojčice.

Zabrinjavajuća je činjenica to što je za mnoge žene njihov dom postao najnesigurnije mesto za život, a posebno opasan trenutak za ženu je kada se odluči da napusti nasilnika.

Mnogo žena iz različitih društvenih grupa trpi nasilje, ali su starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom u dodatnom riziku i one se izuzetno retko usuđuju da prijave nasilje.

Ono što kao pojedinci i kao predstavnici institucija moramo raditi je da razbijamo stereotipe i da pružamo podršku žrtvama porodičnog nasilja, bez osude i kritike, ukazuje se u saopštenju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podseća da je pre 20 godina izmenama krivičnog zakona porodično nasilje postalo krivično delo.

"Vidljiv je napredak u sistemu zaštite od nasilja, ali mi i dalje svake godine imamo veliki broj ubijenih žena. Tačno je da su zakoni važni i neophodni, ipak mnogo je važnije da kao društvo razumemo zašto na nasilje moramo reagovati, prijaviti ga i dati podršku žrtvama.", rekla je Janković.

Ona je istakla da je zabrinjavajuća cinjenica to što je za mnoge žene njihov dom postao najnesigurnije mesto za život, a posebno opasan trenutak za ženu je kada se odluči da napusti nasilnika.

"Mnogo žena iz razlicitih društvenih grupa trpi nasilje, ali su starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom u dodatnom riziku i one se izuzetno retko usuđuju da prijave nasilje. Ono što kao pojedinci i kao predstavnici institucija moramo raditi je da razbijamo stereotipe i da pružamo podršku žrtvama porodičnog nasilja, bez osude i kritike", navela je Janković.

Prema njenim rečima, u današnjem svetu, kada nasilje poprima različite forme i kada je sve prisutnije u digitalnoj sferi, gde postaje “nova normalnost”, ne smemo zaboraviti da je to kršenje ljudskih prava koji se ne sme tolerisati i pravdati, da je sramota biti nasilnik kao što je sramota to nasilje ne prijaviti.

Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovodenje zakona (INL), ambasade SAD u Srbiji, u saradnji sa predstavnicima institucija, nevladinih i medunarodnih organizacija, započeo je godišnju kampanju u Srbiji sa ciljem da informiše građane o važnosti prijavljivanja nasilja.

Prema rečima Ivone Šišmanović iz Kancelarije INL, ambasade SAD, tim povodom urađen je dokumentarac „Ne tiče me se, tiče se svih nas“, u kojem se obraćaju stručnjaci iz oblasti prevencije porodicnog nasilja, zaštite žrtava i zvaničnici institucija koje su zadužene da štite sve građane od bilo koje vrste nasilja, a posebno rodno zasnovanog nasilja.

"U filmu se mogu videti scene iz društvenog eksperimenta koji je sproveden kako bismo zabeležili reakcije građana na nasilje nad ženama. I zato, nasilje ne može biti privatna stvar jer predstavlja jedno zlo u društvu koje utiče na sve nas. To je i cilj našeg filma, da već jednom stavimo zarez u recenicu “ne tiče me se” kako bismo svi stali u zaštitu naših sugrađanki i rekli “ne, tiče me se…tiče se svih nas”, jer smo svi deo zajednice i jednako dužni da svakog pojedinca štitimo od nasilja i jednako obavezni da ne ćutimo", poručila je Šišmanović.

 

 

 

 

 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI