KNJIŽEVNI KONKURS Nagrađena priča Ane Stević (61) iz Kragujevca OSVAJANJE SEBE
Jezero je toliko daleko da ne mogu da čujem talase kako zapljuskuju, ali mogu da zamislim njihov zvuk dok ih gledam. Nalazim se na vrhu brda posle višesatnog pešačenja koje vodi do ove tačke, i sve što mogu da čujem jeste dahtanje mog psa Riste.
U daljini vidim planinu koja se uzdiže, viša od one male na koju sam se već popela. Duboko udahnem, pokušavajući da smirim disanje. Suze me peku u očima i stvara mi se bolan čvor u grlu. Ne dam im da teku. Nije trebalo da budem ovde sama. Trebalo je da On bude tu. Pre godinu dana ne bih mogla da zamislim da sam ovde. Toliko toga mi se dogodilo. Posle tri pobačaja koji su doveli do raspada mog braka sa samo 22 godine, preselila sam se u drugi grad da zaboravim na sve.
Trebalo je da odvojim vreme da bih pronašla sebe. To je bio moj plan kada sam ušla u autobus sa samo jednim koferom na putu do novog stana, na putu u svoj novi život.
Upoznala sam ga u kafiću nedelju dana nakon što sam se uselila u novi stan. Bila sam napolju s komšijom, jedinim prijateljem u celom mestu koji se ponudio da me izvede na pivo. Inače mrzim pivo i uvek mi je bilo gadno, ali sam ga prihvatila jer sam smatrala da bi bilo nepristojno reći ne.
Opet smo se našli nedelju dana kasnije - jeli smo pljeskavice i pili pivo, ćaskali i smejali se. Nisam mu rekla da mrzim pljeskavice jer mi mleveno meso izaziva nagon za povraćanjem i nisam bila sigurna da ću ga ponovo videti. Ubrzo nakon toga zakazali smo treći sastanak.
Polako sam se potpuno izgubila u njemu i svemu što je voleo da radi.
Planinarenje? Pretvarala sam se da mi se sviđa jer sam mislila da bih mu se više dopadala ako bih mogla da ga pratim stazama kroz šumu. Kada je primetio etikete na mom tek kupljenom planinarskom rancu tokom našeg drugog sastanka, lagala sam ga i rekla mu da sam ga nedavno kupila jer mi se stari ofucao.
Nisam imao nijednog od svojih prijatelja, ali to je bilo u redu jer sam postala najbolji prijatelj sa njegovim najboljim prijateljima.
Bio je savršen partner, zaista. Veliki deo mene veruje da bih, da sam ceo život provela s njim, bila srećna. Imali bismo kuću s belom ogradom i baštom, dvoje savršene dece i kućne ljubimce.
Njegovi prijatelji i porodica su mi se javili nakon nesreće, ali nisam mogla da se nateram da razgovaram s njima. Nisam ni znala ko sam bez njega.
Vratila sam se hobijima koje sam imala pre nego što smo se upoznali. Počela sam ponovo da slikam. Usvojila sam Ristu, što me je podstaklo da izađem i idem u duge šetnje.
Kroz ovaj planinarski pohod, na koji sam otišla sad sama a toliko sam se dvoumila da li ću uspeti kad smo pre njegove pogibije pričali o tome, nadala sam se da ću pronaći sebe.
Alo! i Dereta poklanjaju
Autora objavljenog teksta nagrađujemo knjigom „Obećanje“ Dejmona Galguta u izdanju „Derete“. Razvijajući priču veštim preplitanjem realizma i kvazimagijskog realizma i štedro koristeći motive narodne priče i mita o sudbini i gubitku, u svom romanu autor efektno i uverljivo dočarava život u postaparthejdskoj Južnoj Africi, sve vreme držeći čitaoca u stanju meditacije i zamišljenosti nad univerzalnošću života i sudbine.
KNJIŽEVNI KONKURS Nagrađujemo kreativne penzionere
Tema je slobodna, a vi samo treba da pošaljete tekst dužine do 2.000 karaktera s prazninama na naš imejl poklanjamo@alo.rs uz naznaku Konkurs za kratku priču. Najbolje radove ćemo svake nedelje objavljivati i nagrađivati s Deretinom knjigom. Pustite mašti na volju i obradujte sebe knjigom, a naše čitaoce svojom pričom.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)