USPEH SRPSKE INFRASTRUKTURE Ovo su građevinski projekti koji su obeležili 2022. godinu (FOTO/VIDEO)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom cele godine vredno je radio na razvijanju srpske ekonomije i infrastrukture, pa je red da se u godini za nama podsetimo nekih od najvažnijih projekata koji su započeti, pri kraju ili potpuno završeni.
Predsednik je tokom godine koristio svaku priliku da Srbiju i njene građevinske, investitorske, i ekonomske poduhvate obeleži i na svojim društvenim mrežama, promovišući našu zemlju u najboljem svetlu.
Ostavite svoj komentar na Viber kanalu Živela Srbija!
1. Nova zgrada KCS
Nova rekonstruisana kula Kliničkog centra Srbije, sa 86.000 kvadratnih metara, otvarila je svoja vrata 27. februara ove godine, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića koji je konstatovao da je ovo zdravstvena ustanova sa instrumentima i opremom najnovije generacije.
On je rekao i da će u novom Kliničkom centru biti zaposleno još 400 lekara.
Najveća i najsavremenije opremljena zdravstvena ustanova – nova kula Kliničkog centra Srbije, ima 12 spratova i ukupno 825 bolničkih kreveta: 231 krevet biće na jedinici intenzivne nege, 547 kreveta na jedinici poluintenzivnog lečenja i 47 kreveta u bolnici za dnevno lečenje.
Predsednik je, na otvaranju Kliničkog centra, ne krijući zadovoljstvo završenim radovima, rekao da je u KCS uloženo čak 260 miliona evra, navodeći da će biti i novih ulaganja u zdravstvo.
"Ovaj će biti bolji od svih u regionu, i šire. Sve zbog čega smo slali naše ljude u Solun, Istanbul, Beč više neće biti potrebe, jer imamo svu opremu, najmodernije skenere, rendgene, magnetne rezonance, sve je digitalizovano… Ovo će značiti mnogo za sve pacijente iz Srbije, jer nije ovaj Klinički centar samo za Beograd", rekao je Vučić.
2. Otvorena brza pruga, brzi voz „Soko“ stigao iz Beograda u Novi Sad za pola sata
Brzi voz "Soko" sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i predstavnicima medija i drugim gostima, stigao je u Novi Sad za pola sata.
Voz je krenuo 19. marta u 11.20 sati i stigao u železničku stanicu Novi Sad u 11.53.
Izvođači radova bile su kineske kompanije "China Railway International Company" i "China Communications Construction Company", kompanije ruskih železnice "RŽD Internešnel", kao i domaće firme.
Pruga od Beograda do Novog Sada dužine 74,9 kilometara, koju su gradile kineske i ruske kompanije zajedno sa domaćim podizvođačima, deonica je buduće brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Vrednost radova na delu pruge od Beograda do Novog Sada je 935 miliona dolara.
Prugu su testirale merna kola nemačkih železnica i 21. januara dostignuta je brzina od 201,5 km na sat.
Izgradnja brze pruge Beograda-Budimpešta najveći je i najznačajniji infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope.
Vučić u brzom vozu: Ne mogu da sakrijem radost, za ovo živim
Predsednik Srbije prokomentarisao je tokom vožnje brzim vozom kojom je otvorena brza pruga Beograd - Novi Sad, da ne može da sakrije radost što je Srbija dobila prvu brzu prugu.
- Za ovo živite, ovo je za nas istorija - dodao je Vučić.
Vučić je istakao da će ta pruga biti i simbol prijateljstva i saradnje Srbije i Mađarske.
- Viktor Orban je rekao da je ovo nova era za nas, i zaista jeste. Stižemo do Novog Sada za 33 minuta - rekao je Vučić.
Predsednik se tim povodom oglasio i na svom Instagram nalogu.
3. Pušten u rad sektor B5 obilaznice oko Beograda
Sektor B5 obilaznice oko Beograda, od petlje Orlovača do Straževice zajedno sa novim (levim) tunelom Straževica, pušten je u saobraćaj 15. juna ove godine nešto pre 18 sati.
Kineska kompanija „Power China”, azerbejdžanski Azvirt i domaći podizvođači uveliko rade na izgradnji sektora 6 obilaznice od tunela Straževica do Bubanj potoka, gde će se ona spojiti sa autoputem E 75 ka Nišu.
Dužina čitave obilaznice oko Beograda od novog mosta na Savi kod Ostružnice do Bubnanj potoka je 20,4 kilometra i ona bi trebalado bude završena u martu naredne godine.
Vrednost radova je 207 miliona evra, od čega se 15 procenata ulaže iz budžeta Srbije, dok se preostalih 85 procenata finansira od kredita kineske Eksim banke.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je video na Instagramu povodom otvaranja Sektora B5 obilaznice oko Beograda, od petlje Orlovača do Straževice, uz poruku „Još mnogo toga dobrog je pred nama! Za Srbiju!”.
4. Spojen novi most na Savi kod Šapca
Novi most na Savi kod Šapca, u okviru izgradnje auto-puta Ruma - Šabac i brze saobraćajnice Šabac - Loznica, spojen je 25. jula u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Most na Savi kod Šapca deo je auto-puta do Rume, a čine ga prilazne konstrukcije u dužini od 300 i 400 metara i glavni raspon preko reke od oko 600 metara.
Glavni izvođač radova je azerbejdžanska firma Azvirt.
Dužina mosta je 1,33 km, a fundiran je na 371 šipu, sa ukupno 45 naglavnih greda i 47 stubova.
Most je deo auto-puta Ruma - Šabac dužine 21 kilometar, čiji završetak najavljen za polovinu sledeće godine, a deo istog projekta je izgradnja i brze saobraćajnice Šabac- Loznica dužine 54 kilometra, tako da će most kod Šapca spojiti budući auto-put i brzu saobraćajnicu.
Ukupna dužina tri deonice koje će povezati sremski i mačvanski okrug je 77 kilometara, a procenjena vrednost posla je 467,5 miliona evra.
Auto-put će imati šest traka, a brza saobraćajnica četiri saobraćajne trake.
Radovi na izgradnji auto-puta Ruma - Šabac počeli su krajem 2019. godine.
Investicija je važna i zato što se nastavlja na budući Fruškogorski koridor, od Novog Sada do Rume, u dužini od 45 kilometara, tako da će ceo potez od Novog Sada do Loznice biti dug ukupno 122,4 km.
Novim koridorom do Loznice će se stizati za samo sat i 15 minuta.
5. Završni radovi na Kuli Beograd
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je završne radove na Kuli Beograd, 28. jula 2022. godine.
"Beograd na vodi" je projekat na milion kvadrata, sa 6.000 stanova, gde će živeti 14.000 ljudi, dok će 12.000 ljudi raditi u tom delu grada. Ugovor za Beograd na vodi potpisan je 26. aprila 2015. godine.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Pogledaj galeriju
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Pogledaj galeriju
TANJUG/ RADE PRELIC/ bg
Pogledaj galeriju
TANJUG/ RADE PRELIC/ bg
Pogledaj galeriju
Pre sedam godina tu je bila močvara, železničke šine, ljudi su živeli u vagonima i bez kanalizacije, a ko je pokušao da prođe biciklističkom stazom često je bio meta napada pasa lutalica.
Do 2015. godine, desna strana Save, ne samo da nije lepo izgledala, već je predstavljala i neku vrstu opasnosti za prolaznike. Nekada je ta strana Save bila asocijacija na sivilo, mrak, tišinu, bedu, glad i umor.
Čitav prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bio je močvarno područje kroz koji je proticala reka Sava i ispresecano mnogima kanalima, koji se tokom visokog vodostaja plavio.
TANJUG/ RADE PRELIC/ bg
Pogledaj galeriju
TANJUG/ RADE PRELIC/ bg
Pogledaj galeriju
TANJUG/ RADE PRELIC/ bg
Pogledaj galeriju
Printskrin/ Belgrade waterfront
Pogledaj galeriju
Printskrin/ Belgrade waterfront
Pogledaj galeriju
Printskrin/ Belgrade waterfront
Pogledaj galeriju
Printskrin/ Belgrade waterfront
Pogledaj galeriju
Printskrin/ Belgrade waterfront
Pogledaj galeriju
U dvadesetom veku se izgradnjom Novog Beograda i proširivanjem Beograda ka Čukarici i drugim brdima ovaj prostor od oko 100 hektara našao u centru neizgrađen i zapušten. Osnovna osobina ovog prostora je da je izduženi ravničarski prostor duž desne obale reke Save oivičen lukom pobrđa što daje izgled amfiteatra odakle je i potekao naziv - Savski amfiteatar.
Sada se tu nalazi najveći građevinski projekat u Evropi, vredan 3,5 milijardi evra. I to nije samo šoping mol, već na tom prostoru niče i Kula "Beograd", najviša na Balkanu.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)