NOŠNJE NAĐE NA BUVLJACIMA, PA IH SREDI I ČUVA Željko Utvar ima u kući preko 5.000 kućnih predmeta iz naše istorije
Željko Utvar je po zanimanju arhitekta, ali ima neobičan hobi. Sakuplja pokućstvo koje se koristilo u srpskim kućama vekovima unazad i narodnu nošnju koju su nosili naši preci, u želji da ih sačuva od zaborava. Ima najveći privatni muzej posvećen srpskoj istoriji - u svojoj kući. A sve je počelo slučajno...
Pre 18 godina, kao student, Željko se javio na oglas u kome su tražili crtače za terenska istraživanja. U toku radova u Petrovcu na Mlavi, shvatio je da će većina predmeta iz starih kuća planiranih za rušenje biti bačena. Odlučio je da neke sačuva tako što će ih otkupiti.
- Prvi predmet koji sam upisao u zbirku je stara pegla na žar sa lavljom glavom na zatvaraču - priseća se Željko.
Pronalazi stvari na pijacama
Zainteresovao se za proučavanje etnografskog nasleđa Balkana i danas njegova zbirka broji oko 5.000 muzejskih predmeta. Zanimljivo je da među tolikim komadima nema dva ista! Čak 60 odsto predmeta su narodne nošnje, a ostalo je pokućstvo, crkvene knjige, ćilimi, fotografije. Većinu (kako kaže, 90 odsto) kupio je na buvljim pijacama, a mali broj su mu poklonili ljudi koji su čuli za njegov hobi.
Željko Utvar
Naša nošnja je umetničko delo
Srpske prabake i čukunbake su nošnju same šile i vezle, a oblačile su je u posebnim prilikama. To su prava umetnička dela čije motive danas kradu svetski dizajneri visoke mode.
- Neverovatno je da nakon 18 godina proučavanja vezova nađem komad koji prvi put vidim. To govori kakvom lepotom primenjene umetnosti raspolažemo. Svetu imamo šta da ponudimo što oni nikada nisu radili ni nosili - priča Željko, i dodaje: - Moju zbirku nošnji je obogatio očev prijatelj Rusomir Zdravković iz Zubetinca kod Knjaževca. On mi je poklonio nošnje iz njegovog sela, kao i one koje su pravile njegova majka i baka. Bilo je oko 140 tkanica, dvopređa čarapa, košulja, jeleka, opanaka.
Najdraži mu mali opanci
Najstariji predmet u zbirci je muška dolama iz Stare Hercegovine koja pripada nošnji plemićkih vojvoda s početka XIX veka. To je odevni komad koji je trenutno najvredniji i najukrašeniji u zbirci muške nošnje. Na pitanje koji predmet iz zbirke mu je najdraži, Željko odgovara:
- Ono što mi je jako drago, a maltene nema nikakvu vrednost su kožni opanci za bebu rađeni u Požarevcu početkom XX veka.
Željko Utvar
Predmete usisava, zamrzava, vetri
Nošnja je najteža za održavanje. Da bi je zaštitio od moljaca, nekoliko puta godišnje svaki komad iznosi na sunce, usisava, zamrzava. Metalne predmete konzervira procesom elektrolize, a drvene zaštiti od buba.
- Do pre dve godine sam konzervaciju i restauraciju predmeta radio sam, a sada mi pomaže buduća supruga Aleksandra Jotović, koja je profesionalni restaurator narodnih nošnji - objašnjava Željko.
Željko Utvar
Ima pirotski ćilim star 129 godina!
Najstariji pirotski ćilim u ovoj privatnoj zbirci ima izvezenu srpsku krunu i izrađen je 1893. godine po porudžbini predsednika opštine Sićevo za zid u zgradi opštine. Platio ga je sam predsednik opštine, koji je bio ugledni trgovac i poslanik u vladi Milana Obrenovića. Posle ubistva Obrenovića ćilim je prenesen u Beograd, a Željku su ga poklonili naslednici.
Kuću pretvorio u muzej
Pre tri godine, Željko je otvorio prvi privatni muzej etnografske zbirke u centru Beograda. Ali pošto je zakup prostora bio skup, morao je da ga zatvori. Sada je cela zbirka izložena u njegovoj kući u Krnjači. Posetioci su dobrodošli, ali moraju da se najave.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)