GORKE SUZE JOVA MAKSIĆA NA PROJEKCIJI FILMA OLUJA: Ovaj film je opelo malom čoveku koji uvek strada

Kako je film okarakterisao reditelj Miloš Radunović, ovo je priča o običnim ljudima, domaćinima, radnim, poštenim i ponosnim koji su stradali i proterani ne svojom krivicom.

- Najvažnije i najpotresnije scene su nastale po svedočanstvima ljudi koji su bili u „Oluji“. Pre snimanja smo obavili stotine razgovora sa žrtvama i na osnovu njihovih iskaza formirali scene - kaže Radunović i dodaje da su ti razgovori trajali mesecima jer žrtve teško pričaju o onome što se desilo, to je bolna rana, koju su podelili samo u želji da se sazna istina.

Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan

Da li će događaji prikazani u filmu da prodube ili zacele ratne rane, zavisi od spremnosti gledalaca da prihvate istinu i nauče lekcije iz grešaka u prošlosti.

- Nadam se da će ovo da zaleči, a ne da produbi rane, jer verujem da tek kada se nešto ispriča, može da se promisli i preboli. Da je sreće da smo snimali posle '41, da smo ranije naučili šta smo mogli, možda se „Oluja“ ne bi ni desila. Mislim da svi mi znamo istinu, ali su ostale žrtve kao statistika, što je strašno. Nadam se i da će mlade generacije da saznaju šta se dešavalo, jer mi se čini da ne znaju. A moramo znati, ne smemo da zaboravimo. Naprotiv, da oprostimo, to da, ali nikada da zaboravimo. A kod nas se često desi suprotno.

Kako je rekao glumac Jovo Maksić, film je opelo običnom malom čoveku, koji uvek najviše strada u ratu.

Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan

- Političari sednu i popiju piće, a mali obični ljudi nikada više ne budu isti, oni su izginuli, njihove porodice su rasturene, ostali su bez ičega. Zbog njih smo sve ovo radili. Sada imam više slojeva emocija - vezano za temu, za ekipu koja je to iznela nadljudskim snagama, posebno naše dvoje kolega koje nisu dočekale premijeru - prisetio se Maksić kroz suze, i dodao da u svemu što radi nađe nešto lično, neku sličnost sa sobom.

Nažalost, ovde nije morao posebno da se trudi, jer je i sam kroz „Oluju“ prošao.

- Mada sam proživeo to, nisam želeo da uplićem svoju priču, ne želim da u ovome budem žrtva, već glumac. Ono što sam zapazio jeste da sam neke najteže scene, sa najviše emocija i tuge, najlakše odigrao. Kao da su došle prirodno.

Voleo bi, kaže, da film pogledaju pripadnici sve tri nekada zaraćene strane, a na njima je kako će da ga shvate. 

- Ja se borim sa svojim zlom, ne mogu i s tuđim. Važno je da svaki pojedinac bude iskren kada ga pogleda i da svi iskreno puste suzu, osete emociju, budu empatični.

Ljubiša Milišić igra čoveka koji se tokom rata probudio i osvestio svoje mane, a kao glumac ponosan je na svoje postupke.

Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan

- Komentari me ne zanimaju, a ni kolege. U ovo smo ušli čistog srca, a čim smo se upustili u ovo bili smo spremni na to da će ih biti, ali nećemo se obazirati jer znamo da smo uradili pravu stvar. Kažu da film traje dva sata, a meni je prošao za tren jer je toliko intenzivan. 

Ovo nije film sa srećnim krajem jer ne može da bude sreće tamo gde su ginuli nevini, trudnice, starice, gde su roditelji gledali kako im decu raznose mine dok trče prema njima. Ovo je dobar film sa lošim početkom, sredinom i s krajem, o prolivenoj krvi, o bistrim umovima koji su se pomutili gledajući strahote ili sećajući ih se u snovima i na javi.

A na kraju, nakon što su gledaoci polako krenuli da napuštaju salu sa suzama u očima, nemi, u tišini, u vazduhu je ostala da lebdi jedna poruka:

„Samo da rata ne bude“.

Mrze oni koji nisu gledali

- Kada je pušten trejler za ovaj film, bilo je 5.000 komentara, od kojih je 4.500 pokazivalo mržnju. A mi smo imali potpuno suprotnu nameru, da svi poštuju svaku žrtvu, da požele mir i oproste. Verujem da se pojedincima vrate sećanja na ono što su doživeli, što jeste teško, ali je neophodno da bismo preboleli - rekao je za Alo! reditelj Radunović.

Mlade nade vredne divljenja

Mladi Ivan Vujović fascinirao je i publiku i glumce, a kolege o njemu imaju samo reči hvale.

Foto: promo

- Svi pitaju kako smo mi njemu pomagali, ali njemu pomoć nikakva nije bila potrebna. To dete je rođeni glumac, on je čudo. To mu je u krvi, u duši, u njemu celom. Manje sam govorio i objašnjavao njemu nego odraslima. Zapravo sam njemu najmanje objašnjavao - kaže reditelj Miloš Radunović.

Uskoro u bioskopima i na televiziji

Sa bioskopskom distribucijom kreće se uskoro, a želja autora je da ga pogleda što više gledalaca u našoj zemlji, ali i u inostranstvu.

Foto: promo

- Smatram da je umetnost, a pogotovo filmska, najbolja promocija jedne zemlje. Nadam se da će ovaj film ostati generacijama kao podsetnik jedne velike tragedije, a da će kod nekih drugih naroda promeniti narativ da je „Oluja“ bilo šta drugo osim jednog strahovitog zločina - rekao je producent Vladan Anđelković.

Nakon bioskopskih projekcija, televizijsku publiku očekuje serija od 12 epizoda.

Hvala Telekomu

Prema rečima producenta Vladana Anđelkovića, ideja za film „Oluja“ nastala je pre tri godine.

- Prošli smo faze razgovora sa svedocima tragedije, obišli smo mesta kroz koja je kolona prolazila 1995. godine, temeljno birali glumce, da bismo u leto 2021. godine započeli snimanje. Posebnu zahvalnost dugujemo Telekomu Srbije, tačnije direktoru Vladimiru Lučiću, koji je odmah prepoznao značaj naše ideje i omogućio finansiranje.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI