BOG SE JAVI! U ponoć se otvaraju nebesa, svaka želja biće ispunjena!

Pravoslavni vernici 19. januara proslavljaju Bogojavljenje kao jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika.

Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.

Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim".

Isus mu na to odgovori: "Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".

Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan.

Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji".

Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti – Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu. 

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. 

Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.
Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. 

Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. 

Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. 

Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

Verovanja i običaji 

U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako se veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati.

Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: "Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive". Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani.

U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine. Nekada su starije žene u srpskim selima vodile računa o vremenskim prilikama za Bogojavljenje, kako bi znale kakvo ih vreme očekuje. Tako se verovalo se da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.

Običaj je bio da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku, kako bi se odredio koji se vetar zakrstio, odnosno pobedio na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, značilo je da će godina biti sušna, ako duva jugo biće kišna i bolešljiva, dok je zapadni vetar predskazivao rodnu godinu.

Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.

Poslednjih decenija kod Srba je obnovljen običaj da se u reku baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI