POJAČANA KONTROLA PRIHVATILIŠTA ZA PSE Dogovoreno formiranje radne grupe u cilju zaštite životinja

Na sastanku je dogovoreno da se formira radna grupa u kojoj će pored nadležnih institucija - predstavnika Ministarstva, Uprave za veterinu i Veterinarske inspekcije biti uključeni i predstavnici udruženja i druge relevantne strane kako bi se zajednički došlo do najboljih rešenja i donošenja adekvatnih propisa u cilju maksimalne zaštite dobrobiti životinja i poboljšanja uslova u prihvatilištima.

Ministarka Tanasković je tom prilikom najavila i kontinuiranu pojačanu kontrolu svih prihvatilišta za pse.

Poslanica Sandra Božić takođe je prisustvovala sastanku, kao i direktor Uprave za veterinu i državna sekretarka Dušanka Golubović.

Psi lutalice godinama su problem u gradskim sredinama, a zabeleženo je više slučajeva da su napadali ljude. Nažalost, takvi napadi ponekad su bili i smrtonosni. Glavni vid zaštite, kako ljudi, tako i napuštenih životinja su prihvatilišta.

Javnost u Srbiji posebno je potresla vest kada su u januaru ove godine psi napali i ubili novinara Vladana Radosavljevića. Kako se ubrzo saznalo, to nije bio jedini incident u kojem su ti psi učestvovali. Napadali su i ranije, a poslednji put u novembru prošle godine kada je povređen dečak.

Jedan od najtragičnijih događaja zabeležen je u Senti 2021. godine, kada su rotvajleri izujedali četvorogodišnjeg dečaka. Dečak je preminuo u bolnici, a dva rotvajlera, koji su bili u porodičnom vlasništvu, potom su uspavani.

Iste godine, u selu Bošnjane kod Varvarina dva rotvajlera su napala vlasnika, nanevši mu povrede glave.

U Sjenici je pas rase akita napao osmogodišnju devojčicu, i naneo joj teške povrede po glavi i telu.

Sredinom septembra iste godine, u Kragujevcu je šarplaninac zaklao vlasnicu ugrizavši je za vrat.

Zaštita ljudi i životinja

Problem sa psima lutalicama postao je posebno izražen sa povećanjem gradskog stanovništa. Bez pravog rešenja, mnogi nesavesni vlasnici svoje ljubimce, o kojim više nisu mogli da brinu, prosto su puštali na ulice.

Jedan od glavnih načina da se regulišu psi lutalice je i izgradnja prihvatilišta i smeštaja za napuštene pse. Takvo rešenje primenjuje se u svim većim gradovima u Srbiji.

Napadi pasa nisu retkost. Obično se dešavaju greškom ljudi, koji ne razumeju kako treba da se ponašaju u prisustvu psa. Među najčešćim uzrocima, ili okidačima za neželjeni napad su nepravilno postupanje sa psima, zadiranje u njihovu teritoriju, naročito u blizini hrane. Napadi mogu da budu izazvani i prirodnim nagonom pasa za parenje, ali i zaštitu teritorije ili vlasnika. U retkim slučajevima, napadi su uzrok psihičke nestabilnosti, ili osećaja psa da je na neki način ugrožen.

Čime se bave prihvatilišta za pse?

Prihvatilišta za pse su ne samo želja, već i potreba građana. Delatnost zoohigijene je oblast koja se uređuje Zakonom o komunalnim delatnostima.

U prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave smeštaju se:

- napuštene i izgubljene životinje;

- životinje čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima;

- životinje koje su oduzete nesavesnim vlasnicima, odnosno držaocima po nalogu inspektora

- životinje koje su u opasnosti ili opasne po građane

- agresivne pse po prijavi, zoohigijena odvodi u prihvatilište gde se smeštaju pod veterinarski nadzor

Hvatanje, prevoz, zbrinjavanje, smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilišta glavna su delatnost zoohigijene. Takođe, oni kontrolišu i smanjenje populacije izgubljenih i napuštenih pasa i mačaka, uklanjaju, na neškodljiv način, i transportuju leševe životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja, do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla. Sve to se vrši na način koji ne predstavlja rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu.

Njihova obaveza je da sprovode mere za smanjenje populacije glodara, insekata i štetnih mikroorganizama merama dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na javnim površinama.

Pored Zakona o komunalnim delatnostima, ovu oblast regulišu i propisi u oblasti veterinarstva. Zakonom o veterinarstvu je propisano da je lokalna samouprava u obavezi da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu.

Zakonom o dobrobiti životinja takođe je propisano da je lokalna samouprava dužna da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja.

Posebnim Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinje, donetim na osnovu Zakona o dobrobiti životinja, propisano je da se u prihvatilište smeštaju psi i mačke nepoznatih vlasnika i bez vlasnika koje je zoohigijenska služba uklonila sa javnih površina ili su ih našli građani na javnim mestima i površinama. Napuštene životinje tu borave dok ne pronađu nove vlasnike.

Ovakva pihvatilišta se ne bave samo čuvanjem napuštenih životinja, već i brinu o njihovom zdravlju. Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da napuštenim i izgubljenim životinjama koje su bolesne ili povređene obezbedi odgovarajuću veterinarsku pomoć. Za neizlečivo bolesne ili povređene životinje u obavezi su da obezbede lišavanje života u skladu sa ovim zakonom.

Kada je životinja uginula pod okolnostima koje se ne smatraju uobičajenim, leš životinje može biti uklonjen samo po nalogu veterinarskog inspektora.

Ipak, sva javno-komunalna preduzeće ne poseduju međuobjekat u kojem mogu da skladište leševe životinja sa javnih površina. Kada objekti za neškodljivo uklanjanje leševa nisu u blizini, leševi se privremeno odlažu u zamrzivače u prihvatilištu, do daljeg neškodljivog uklanjanja, odnosno transporta do kafilerije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI