DANAS SU SVETI SIMEON MIROTOČIVI I BELE POKLADE Prema verovanju, vernici jedu samo ovu hranu i poštuju običaje

Stefan Nemanja bio je veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj pravoslavlja, progonitelj jeresi. Bio je jedan od najznačajnijih ličnosti svoga doba u ovom regionu.

Uspeo je da proširi tadašnju srpsku državu i aktivno se borio protiv bogumila. Osnivač je dinastije Nemanjića koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Kad je utvrdio državu i pravoslavnu veru, zamonašio se u manastiru Studenica 1195. godine i dobio ime Simeon. Potom odlazi u manastir Vatoped, na Svetoj Gori, kod svog sina, tada monaha Save. Zajedno obnavljaju manastir Hilandar, koji su dobili od vizantijskog cara. Još postoji loza koju je zasadio sveti Simeon.

Narod veruje da zrno ovog grožđa iz Hilandara uz post i molitve svetom Simeonu pomaže nerotkinjama da dobiju potomstvo.

Simeon je u njemu poživeo samo sedam meseci. Sava je preneo njegove posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili za vlast. Mošti su mu pohranjene u Studenici, njegovoj zadužbini.

Gradio je još Sveti Simeon i Đurđeve stupove, manastir Svetog Nikole kod Kuršumljije i i Crkvu svete Bogorodice na ušću reke Kosanice. Zbog čudotvornog tečenja mira iz njegovih zemnih ostataka, prozvan je Mirotočivim.

Bele poklade

Poslednja sedmica pred veliki Uskršnji post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede. Pravoslavni vernici 6. marta 2022. godine obeležavaju Bele ili Velike poklade. Bele poklade označavaju poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.

Glavni običaj ovog dana jeste veliko slavlje, širenje radosti, muzika i pesma. To je dan šale, smeha, plesa i igri. Nekada su kolone dece išli ulicama i selima, šalili se, pevali i smejali - verovalo se da to odbija negativnu energiju.

Bele poklade su dobile naziv po beloj hrani koja se tog dana služi na trpezi. Jede se bela hrana, sir, jaja i mlečni proizvodi. To je poslednja nedelja pred Veliki post u kome se vernici uzdržavaju od hrane, pića i loših misli.

Jedna od starijih običaja jeste da su deca maskirana odlazila od kuće do kuće i tražila jaja, a onda bi ih odrasli darivali slatkišima, čokoladama, bombonama. Maskirane povorke se daruju, plešu i simbolizuju radost.

Smatra se da za Bele ili Velike poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila, i da bismo se pripremili za Veliki post i pričest.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI