Trendovi sa Zapada prete porodičnim vrednostima u Srbiji: Hoće da istrebe mame i tate!
Da su Dušku Radoviću rekli da bi njegovi stihovi „Najlepša mama na svetu - moja mama“ mogli da budu promenjeni u „Najlepši roditelj jedan na svetu - moj roditelj jedan“ verovatno bi napravio vic ili šalu na tu temu. Ipak, nema ničeg smešnog u želji pojedinaca da iz dečjih knjiga izbace stotine reči, uključujući opise izgleda likova, rasa i polova za koje oni smatraju da bi nekome mogle da budu uvredljive. Mama i tata bi postali roditelji, a reči i opisi poput debeo, mršav, ružan, ali i Ciganin, Jevrejin, crnac bile bi izbačene iz upotrebe. Zbog toga su prepravljene knjige jednog od najpoznatijih britanskih pisaca Roalda Dala, među koje spadaju „Čarli i fabrika čokolade“, „Matilda“ ili „Džejms i džinovska breskva“.
Iako je čak i britanski premijer reagovao i usprotivio se tom trendu, ništa nije mogao da učini jer izgleda da je nevladina organizacija „Inclusive Mindsom“ koja se zalaže za raznolikost u dečjoj književnosti jača od njega.
Nekoliko domaćih izdavačkih kuća s kojima smo kontaktirali odbile su da daju bilo kakav komentar na pitanje da li su dobijali takve predloge, kao ni da li bi ih prihvatili. Iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja rekli su da nisu nadležni za ovu temu.
- Zakon o udžbenicima uređuje pitanja koja se odnose na udžbenike, kao i nosioce aktivnosti u procesu izdavanja, vrednovanja, standarda kvaliteta i odobravanja udžbenika. Propisivanje i razmatranje sadržaja nije u našoj nadležnosti - rekli su iz Zavoda za Alo!.
Oni su dodali da shodno tome nisu u mogućnosti da odgovore da li će reagovati u slučaju da kampanja zvanično krene i u Srbiji, a kako saznajemo, nezvanično je već krenula i to „na mala vrata“.
- Neće to tako naglo ići kod nas kao u Britaniji. Kod njih je javno to urađeno, a kod nas već polako počinje, ali pritajeno, verovatno vam zato niko i ne odgovara od izdavača. Naši pate da slede trendove, a na čelu kuća su kompleksaši koji nemaju adekvatno obrazovanje, sve će uraditi ako im Zapad kaže - rekao je za Alo! izvor blizak izdavačima.
Prema mišljenju psihologa Mine Ilić, postupak vađenja reči majka i tata je besmislen i nikako ne može da služi ni deci koja već imaju neku bolnu uspomenu na njih, ni onima koji te reči možda ne poznaju.
- To da li će dete da boli što nema majku nego dve tate ne zavisi od onoga što pročita. Ne možemo da ga zaštitimo tako što nećemo pisati knjige gde se pominje ta reč. Kako ćemo da ga zaštitimo od tog bola i da li to uopšte možemo, pitanje je za sve, a ja ne znam odgovor. Kao što, ako imamo potrebu za bliskošću, a nemamo majku, našu potrebu neće ugasiti to što pred nama niko neće biti blizak sa svojom majkom - kaže Ilićeva.
Dragana Sotirović, specijalista razvojne, dečije i školske psihologije, ističe da bi uklanjanje tih reči u stvari bilo pogubno po dečji razvoj.
- Dete je sunđer koji nema kritičko mišljenje i ako mu vi usadite da ne postoji prirodni zakon da muška osoba odnosno otac i ženska osoba odnosno majka u prirodi stvaraju dete, ono će se formirati na loš način, imaće iskrivljenu sliku sveta. Na taj način neće se ni na koji način zaštititi ono dete koje nema mamu ili tatu, već samo oštetiti i ono i ostala deca.
Pisac i scenarista Slaviša Pavlović smatra da je i za književno delo i za pisca, a onda i za čitaoca loš takav vid cenzure.
- Naši ljudi su skloni da prate te trendove sa Zapada i očekujem da će u narednih nekoliko godina čika Jova Zmaj da bude proglašen nacionalistom i šovinistom. Ne znam samo kako bih ja kao pisac opisao nekog sumo rvača, a da ne upotrebim reč debeo. To je uništavanje književnih dela.
Nastavnici ne smeju da pričaju o polu
Već nekoliko godina nastavnicima u školama u Srbiji sugeriše se da se roditeljima ne obraćaju prema polu, već neutralno.
- Zakonski još uvek postoje mama i tata i niko ne obavezuje da im se tako obraćamo, ali jeste na nekim mestima, seminarima, pominjano da bi moglo da počne da se primenjuje. Trebalo bi da učenicima kažemo na primer, „neka se javi roditelj“, jer nikada ne znamo da li je u međuvremenu možda došlo do neke promene u porodici, ako su u pitanju učenici koje poznajemo. Posebno pažljivi moramo da budemo sa onima koji tek dođu, jer ne znamo kakva je situacija kod njih - kaže za Alo! profesorka iz jedne beogradske gimnazije.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)