U susret Kopaonik biznis forumu: Tržište osiguranja pokazalo povećanu otpornost na sistemske rizike: Osiguranje nije trošak, već investicija

Uzmemo li kao referentan desetogodišnji period, uočavamo da su povećani i kapital i ukupna imovina društava za osiguranje, da su  tehničke rezerve skoro utrostručene, ukupna premija je zabeležila skok, a naročito premija životnog osiguranja, što svedoči o poverenju građana u proizvode osiguranja. 

Alo

Tržište osiguranja pokazalo je povećanu otpornost na sistemske rizike i to se može objasniti delovanjem nekoliko faktora. Prvo, kreiran je održivi sistem osiguranja u čijem središtu je korisnik usluge osiguranja. Regulatorni okvir pretenduje da klijentima pruži osećaj zaštićenosti, kako na planu materijalnog tako i na planu rešavanja sporova. Drugo, favorabilan poslovnopravni ambijent podstiče osiguravače da ponude proizvode osiguranja koji odgovaraju stvarnim potrebama korisnika. I treće, ne može se zanemariti permanentna nadzorna i regulatorna aktivnost Narodne banke Srbije.

alo/UOS

Predstavnici industrije osiguranja stalno ističu da rezultati mogu da budu bolji i da bi trebalo ubrzati put ka razvijenim evropskim tržištima. Na koji način, pitaju mnogi?

Smatram da treba razbiti nekoliko zabluda o osiguranju. Pre svega, osiguranje nije trošak, nego investicija. Kupovinom polise investirate u ličnu sigurnost, porodice ili zaposlenih, odnosno u vašu ili imovinu firme. Da li osiguranju treba verovati? Naravno, jer ono građanima vraća oko 60 odsto prikupljene premije kroz isplatu šteta. Ako premija osiguranja već dve godine zaredom premašuje iznos od milijarde evra, lako je izračunati koliko je novca vraćeno građanima kroz isplatu šteta. Osiguranje je, da naglasim još jednom, do detalja uređeno zakonima i NBS vrši stalni nadzor nad osiguravačima. Tehničke rezerve, od kojih zavisi isplata naknada šteta, sigurne su i novac građana ne može da nestane preko noći.

Tako dolazimo i do pitanja da li će formirane rezerve osiguravača zaista biti dovoljne da se isplati sva šteta i odgovori na negativna ekonomska očekivanja i globalnu finansijsku ranjivost finansijskog sektora? Koliko će društava moći da ostvari planirane ciljeve i dobit usled preteće visoke inflacije? Iako smo tokom prethodne tri godine imali relativno negativna očekivanja, pokazalo se da je sektor osiguranja beležio rast u različitim segmentima. Posle decenije stabilnog rasta možemo računati na nešto što se zove kapital poverenja, po čemu se osiguranje sve više izdvaja od ostatka finansijskog sektora. Klijenti su stekli određeni stepen poverenja da će osiguranje delovati kada je najpotrebnije. Ljudima je u krizi potrebna normalnost, a ima li proizvoda koji može pružiti bolju kompenzaciju od osiguranja? Štaviše, neki oblici životnog osiguranja - poput štednih ili mešovitih osiguranja - vaskrsnuli su, što je direktna posledica trenda rasta kamatnih stopa i pooštravanja monetarnih uslova. Moje je predviđanje da će globalne turbulencije stvoriti nove prilike za osiguravače, posebno u pogledu polisa koje pokrivaju prekid poslovanja. Očekuje se i povećana potražnju za polisama odgovornosti (trenutno je aktuelna polisa odgovornosti na društvenim mrežama), ali i za klasičnim polisama osiguranja imovine. Da ne pominjem dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje u pandemijskim godinama beleži postepeni rast.

Izazova, dakle, ima, ali to su prilike da se unapredi poslovanje i da se ispliva u prvi plan. Najzad, najvažnije za dalja pozitivna kretanja na tržištu osiguranja je poverenje. Jer, nije važno kroz šta prolazimo ako znamo na koga možemo da se oslonimo!

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI