POTRESNA ISPOVEST Majka devojčice koju je seksualno zlostavljao drug iz razreda govori o užasima kroz koje je prošla

Moje dete je loše, često ima napade anksioznosti, noćne more, ne odvajamo se od nje ni jednog jedinog trenutka, zbog jakih lekova koje pije i dok spava osluškujemo njeno disanje, rekla je za Alo! Dragana Nikolova, mama trinaestogodišnje devojčice iz Surčina koja se bori za pravdu, za to da krivci za seksualno zlostavljanje njene ćerke predvođeni drugom iz razreda budu kažnjeni.

- Katarina me je podržala u svemu, složila se s tim da javno ispričam šta joj se dogodilo. Ona zna da bih dala život za nju - rekla nam je Dragana.

- Ja samo želim da zaštitim svoje dete, ali i da otvorim oči svim drugim roditeljima, da vide šta se dešava. Ja sam morala sve to da objavim jer jeste slučaj predat policiji, socijalnoj službi, škola je pokrenula postupak, ali se, u stvari, ništa ne događa već više od deset dana. Taj dečak koji je zlostavljao, najnormalnije ide u školu, u međuvremenu je išamarao njenu drugaricu i oteo joj telefon da vidi da ona nema neke snimke jer su bliske, i opet se ništa nije dogodilo. Druga dvojica koja su te kobne večeri bila s njim su N. N. lica, oni su stariji, ne znam koliko imaju godina, ko su, mi pretpostavljamo da imaju 16, 17, možda i 18 godina... Njihovu fotografiju sam dobila od jedne Katarinine drugarice i prosledila policiji i nadam se da će i oni odgovarati za to što su joj uradili - kroz suze priča Dragana izvinjavajući se što je emotivna jer nije popila lek za epilepsiju, svoju redovnu terapiju je preskočila jer je želela da je sad kad ima priliku da javno govori i zauzme se za svoje dete, bude svesna i jaka.

Dragana je priču svoje ćerke obelodanila zato što je to jedini način da ne bude zaboravljena, skrajnuta. Njenu trinaestogodišnju ćerku je njen drug iz razreda, petnaestogodišnjak (ponavljao je šesti razred), sa dva starija druga naterao da ih oralno zadovoljava. To maltretiranje se nastavilo uz pretnje da će njenu majku i njenu porodicu silovati, iskasapiti, iseći da deliće. Preplašena devojčica povukla se u sebe, popustila u školi, pa je majka ćerku, na predlog razredne i školskog psihologa odvela kod psihologa.

- Nakon drugog odlaska u Tiršovu, psiholog nam je rekao da moramo hitno da je odvedemo u bolnicu „Dr Subotić“. Mislila sam da i tamo idemo na pregled, konsultacije, ali su je oni zadržali na lečenju jer im je detaljno iznela plan o samoubistvu! Moje dete je bilo toliko preplašeno da ni za tih 20 dana na psihijatriji nisu uspeli da saznaju šta je uzrok njenog ponašanja, da je otvore. Slučajno mi je palo na pamet, dva dana pre njenog izlaska iz bolnice, da pogledam njen telefon. Nije bilo starih poruka, ali kako sam ga uključila, tako su počele da joj pristižu razne poruke i tako sam saznala da cela škola bruji o tome da je ona oralno zadovoljavala tog svog druga i još dvojicu njegovih drugova. Bila sam šokirana... Deca su jako surova, niko nije pitao da li je to istina, zašto, kako, šta se desilo, kako da pomognemo... To su bile poruke koje ni ja nisam mogla da preživim, kako bi tek njoj bilo... Ne znam kako sam preživela tu noć, uz brdo lekova... Strašno je to kroz šta je moje dete moralo da prolazi! Kad je došla iz bolnice, mirno i polako sam joj rekla da sam saznala šta se desilo i tad je ona pukla i sve nam ispričala... - objasnila je Dragana i dodala da je ona odmah pozvala roditelje tog dečaka, ali da su, najblaže rečeno, bili izbačeni iz njihove kuće kad su došli da porazgovaraju o tome i da oni odbijaju da prihvate da je njihov sin uradio tako nešto.

Foto privatna arhiva

Katarina je bilo normalno dete, išla je u školu, bavila se jahanjem godinama, igrala se s mlađom sestrom... Njen otac je preminuo dok je ona bila mala, ali se očuh brine o njoj kao da je njegovo rođeno dete.

- Moje ćerka je dete, možda malo previše naivno, ali dobro dete - kaže Dragana, i dodaje da oni sve čine da se Katarina oporavi i da nastavi sa što normalnijim životom. Njen oporavak će trajati godinama, tako su im rekli lekari. Prema preporuci psihologa ona ne ide u školu, da se zaleče rane na toj maloj duši treba vremena i strpljenja. Katarina o tome što se dogodilo ne govori često, Dragana ima utisak kao da sve to pokušava da zaboravi, ali ima trenutaka kada joj ispriča neke pojedinosti tih užasa kroz koje je prolazila.

- Svakodnevno šetamo, od naše kuće do centra Surčina ima oko 800 metara, a prečica vodi pored škole. Kad prolazimo pored škole, ona drhti, ali glavu drži uspravno. Rekli smo joj da ona nije kriva za to što joj se desilo, da smo svi mi uz nju. Najstrašnije je što su roditelji njenih drugova deci zabranili da joj se javljaju i druže se s njom. Pa šta je moje dete tu krivo? - kaže Dragana i dodaje da ipak neće dozvoliti da ih nešto obeshrabri.

- Idemo do kraja, borimo se za pravdu - odlučna je Dragana da zaštiti svoje dete, ali i da na taj način zaštiti neke druge devojčice da ne dožive takve strahote.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI