VUNA I PLETENJE LEČE KANCER! Srbija je dobila Nacionalni dan najkvalitetnijeg prirodnog materijala
Dok se u svetu odeća od kvalitetno prerađene vune debelo plaća, ceni i koristi kao najsigurniji - savršen materijal koji zimi greje, a leti hladi, uzgajivači ovaca u Srbiji suočavaju se sa situacijom da nemaju kome ni da je poklone! Ne zadugo! Vremena se menjaju, a preduzetnici osnažuju, a svest o kvalitetu i novim mogućnostima raste, tako da je pre nekoliko dana na Zlatiboru ustanovljen Nacionalni dan vune.
Uz podršku Evropske fondacije za vunu (EFV), koja je svoj treći rođendan obeležila na Zlatiboru, 50 učesnika iz Srbije, Italije, Grčke, Severne Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja Evrope obrazovalo se o ženskom preduzetništvu i vuni, terapijskom pletenju i korišćenju vune.
Vesna Todorovski Rusić, idejni tvorac događaja, istakla je da su nade EFV da će vuna povratiti svoj značaj kao prirodna sirovina višestruke upotrebe i dodala da je ovaj datum značajan s aspekta ekologije, tekstilne industrije, cirkularne ekonomije, kao i u uspostavljanja distrikta za vunu između opština zapadne Srbije i opština u Raškoj oblasti.
- Velika je potražnja za vunom u susednim zemljama i Evropi, ali je veliki problem carina. Vunu naročito traže za terapeutsko pletenje u bolnicima - rekla je Vesna.
Printscreen
Domaćin ovog događaja je zlatiborski „Eko agrar”, čiji je direktor Marko Marić rekao da, prema podacima iz PKS, Zlatiborski okrug ima oko 50.000 umatičenih ovaca.
- Sigurno pored toga postoji još oko 10.000 ovaca koje nisu u evidenciji. U praksi to je 2 do 3 kg vune po ovci i to je preko stotine tona nečega što nikome ne koristi - rekao je i izrazio nadu da je ovaj događaj prilika da se problem reši.
Alberto Kosta, predsednik EFV, rekao je da Evropa dobro poznaje pirotski ćilim, ornamente i proces izrade.
- Posebno smo impresionirani Muzejom vune u Sirogojnu i zadivljeni smo brendom koji imaju. Želimo da druge zemlje znaju za njega. Ja sam 40 godina bio hirurg za kancer dojke i iz svoje prakse mogu da potvrdim da su sve pacijentkinje koje su plele imale mnogo bolje rezultate zato što pletenje i vuna utiču na spuštanje nivoa stresa i čitav proces se iznese bolje - tvrdi Alberto Kosta.
Iva Tadić iz Finske, inače sprska snajka, sa svojim suprugom Ivanom živi u Valjevu i imaju farmu ovaca koju su osnovali pre devet godina, ali su se susreli s mnogobrojnim teškoćama i izazovima.
- Gajimo romanovske ovce, koja je ruska autohtona rasa, ali valjevske predionice i vunovlačare nisu umele da je obrade. I Evropa i Srbija imaju zajednički problem jer nema perionica. U Srbiji ima jedna velika perionica kod Leskovca, ali oni primaju samo velike količine od pet tona - poručila je Iva.
Svetski brend Sirogojno
Muzej vune u zlatiborskom selu Sirogojno prva je veza organizovanog ženskog preduzetništva i vune. Zadrugu je osnovala 1960. godine Dobrila Smiljanić i bilo je preko 2.000 žena u zadruzi, izvozile su 50.000 komada džempera u ceo svet i sve poznatije ličnosti su želele da imaju taj džemper.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Vesti
Komentari (0)