DANAS JE VELIKI PETAK Najtužniji dan u godini: Operite kosu, pometite kuću i ne puštajte muziku

Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst i time primio sve grehove čovečanstva na sebe. Kad je izdajnik Juda saznao da je Isus osuđen na smrt, shvativši šta je uradio, pokajao se i u gorkom plaču, mučen grižom savesti, obesio se.

Na taj dan crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili raspeću. Počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: „Raspni ga!“. Zatim nošenja krsta kroz grad na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade“.

Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Strogo se posti i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Foto Tanjug

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja, koje pravoslavna crkva ove godine obeležava u nedelju, 16. aprila.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane stradanja. Ovaj dan u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, pa se tada ne radi ništa od kućnih niti od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.

Na ovaj dan se tradicionalno farbaju uskršnja jaja i priprema bogata porodična trpeza za predstojeći praznik. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom u kojem će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća.

Na Veliki petak poštuje se strogi post. U kući se ne pali vatra, ne kuva se, čak se ni hleb ne mesi. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća, jer se primi sve što se tog dana nakalemi. U Srbiji kažu da na današnji dan ne treba jesti koprive i ne treba piti vino jer ono predstavlja Hristovu krv. U nekim delovima zemlje veruje se da će devojke koje na Veliki petak ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk sanjati budućeg supruga u noći uoči Velike subote.

Veruje se i da ako operete kosu danas, cele godine nećete imati glavobolje, kao i da valja da kuću počistite, odnosno pometete metlom, pa potom tu metlu bacite kako bi iz kuće i domaćinstva otišlo sve zlo.

Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i kažu - ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI