ZA MIRAN SAN Kako da se poljoprivrednici zaštite od snega i mraza na proleće: Osiguranje rešava problem ratara

Posle februarskog proleća, Srbija se početkom aprila probudila u pravoj zimskoj idili, sa snegom i jutarnjim minusom. Pitanja su se sama nametnula - da li je i kolika šteta napravljena procvetalom voću, hoće li setva biti odložena, kakvi će biti prinosi, da li će hrana poskupeti… Iako meteorolozi kažu da su ovo poslednji izdisaji zime, ne treba smetnuti s uma ni mogućnost jutarnjeg mraza oko 1. maja, koji već godinama uništava voće i ostale kulture u pojedinim delovima Srbije. Sve to u prvi plan ponovo stavlja pitanja o osiguranju poljoprivrede.

- Na sreću svih nas, farmeri su shvatili da se klima menja i da su aprilski mrazevi, sneg ili oluje s gradom postale uobičajena pojava na ovim prostorima. Jedina prava zaštita je polisa osiguranja i situacija s osiguranjem u ovoj oblasti ide nabolje. Sporo, ali se popravlja - kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Koliko je obradivih površina osigurano?

- Osigurano je skoro 15 odsto obradivih površina. Za zaštitu u vidu polise osiguranja odlučuje se pet odsto individualnih proizvođača, što je rast u odnosu na raniji period. Problem je što je u njihovom posedu čak oko 80 odsto obradivih površina. Za osiguranje se češće odlučuju pravna lica, ali je u njihovom vlasništvu samo oko 15 odsto obradivih površina.

Šta poljoprivrednik dobija polisom osiguranja?

- Može da bude siguran da će mu šteta biti nadoknađena i da će u najkraćem roku moći da nastavi da obrađuje zemlju i zarađuje za život. Osiguravači nude nekoliko različitih polisa za osiguranje poljoprivrede. Osnovno je klasično osiguranje od grada, požara i groma i to osiguranje poseduje 90 odsto osiguranih ratara. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti rizici su sve češći i nanose gubitke na više godina.

Da li je cena osiguranja ta koja utiče na poljoprivrednike da se ne osiguraju?

- Hektar poljoprivredne kulture se osigurava za 3-5 odsto vrednosti onoga što može da se zaradi. Visina premije, kao i visina sume osiguranja mogu da variraju, u zavisnosti od toga da li je i koliko određeno područje rizično. Treba podsetiti i na to da država subvencioniše premiju osiguranja za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40 odsto, a u Moravičkom, Zlatiborskom, Kolubarskom, Podunavskom i Šumadijskom okrugu sa čak 70 odsto. Lokalne samouprave mogu da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, tako da cena ne sme da bude argument za one koji se odluče da „pogledom u nebo“ štite svoju imovinu.

Foto ALO!

Nedavno se na Kopaonik biznis forumu pričalo o osiguranju od zemljotresa i drugih elementarnih nepogoda. O kakvom osiguranju je reč?

- Zemljotres u Turskoj ponovo je u prvi plan izbacio pitanje zaštite od katastrofalnih rizika. Kod nas su poplave te koje prave ogromnu štetu unazad nekoliko godina, a spadamo i u trusna područja gde zemljotresi mogu da budu s teškim posledicama. Polise osiguranja od katastrofalnih rizika, kakvi su zemljotresi ili poplave, mogle bi da reše problem ogromnih šteta koje ostaju posle takvih rizika. Osloniti se na solidarnost drugih i pomoć države prilično je neozbilјno, posebno za one koji žive od poljoprivrede.

Kako bi se te polise prodavale?

- Smatram da bi polisa osiguranja od katastrofalnih rizika trebalo da bude obavezna. Takva polisa bi rešila problem osiguranja imovine građana, ali bi i država bila rasterećena, jer ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Pri tome, obavezna polisa ne bi bila skupa, jer ako bi svi morali da je kupe, cena bila bi niža i dostupna svima. Deo prikuplјenih sredstava osiguravači bi vraćali kroz preventivne i infrastrukturne projekte, što znači dodatnu korist za građane i državu. S druge strane, iza naših osiguravača stajale bi najveće reosiguravajuće kuće, pa ni rad društava, u slučaju isplate ogromne štete, ne bi bio ugrožen.

Postoji nekoliko modela javno-privatnog partnerstva, ali je svima zajednička veza države, s jedne, i osiguravača i reosiguravača, s druge strane. Kapaciteti pojedinih osiguravača nisu dovolјni za ovu vrstu osiguranja, kao što ni država ne može sama da podnese tolike štete, kaže generalni sekretar UOS. 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI