CRNI REKORD Prošle godine popijeno više od 7 miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje: Srbi na lekićima!
Građani Srbije popili su više od sedam miliona kutija lekova za smirenje i antidepresiva tokom 2022. godine. Reč je o zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno lekovima izdatim na lekarski recept.
Ipak, kako je za Alo! navela farmaceutkinja M. A. iz jedne beogradske apoteke, to nije konačan broj.
- Iako je i taj podatak dovoljno zastrašujuć, javna je tajna da bromazepam, besnedin pa čak i ksanaks, mogu da se kupe preko malih oglasa, kao i u nekim apotekama bez recepta. Nemoguće je precizirati koliko njih na taj način stigne do građana, ali ne bismo pogrešili ako kažemo da je reč o stotinama hiljada kutija - navela je naša sagovornica.
Tragom njenih reči, Alo! je pronašao nekoliko oglasa u kojima se bromazepam i bensedin prodaju po ceni od 850 dinara. Osim činjenice da je reč o crnoj berzi, veliki problem predstavlja i to što se nude tablete bromazepama od šest miligrama. Opšte je poznato da u kombinaciji s alkoholom veće doze ovog leka mogu da izazovu probleme s plućima, čak i njihovo otkazivanje i smrt.
S druge strane, manje doze nisu opasne, ne izazivaju zavisnost, ali mnogima predstavljaju spas u teškim životnim situacijama i često ih uzimaju bez konsultacija sa lekarima.
Da je tako, potvrdila je naša sugrađanka koja je želela da ostane anonimna.
- Prvi put sam popila bromazepam posle smrtnog slučaja u porodici. U stanju šoka zbog gubitka sestre, nisam ni razmišljala da li je to dobro ili loše, neko mi je u ruku stavio dve tablete od 1,5 miligrama i lagala bih kad bih rekla da mi nisu pomogle. Naredna tri meseca svakog jutra i pre spavanja uzimala sam po jedan bromazepam - navela je naša sagovornica.
Prema njenim rečima, problem je nastao posle tri meseca.
- Budila sam se oko tri ujutru i nisam znala šta ću od sebe, a ujutru sam morala na posao. Samoinicijativno sam povećala dozu. Znala sam da to nije u redu, ali važno mi je bilo samo da preguram noć - istakla je ona, i dodala da je bromazepam pila još devet meseci.
- Sve to vreme nijednom nisam otišla kod psihologa, ne zato što mislim da je to sramota, već što se sve dešavalo u vreme korone - naglasila je naša sagovornica, i objasnila da je bromazepam nabavljala u privatnoj apoteci.
- Kod nas na Voždovcu ima ih nekoliko, dovoljno je da ih zamolite da vam daju kutiju bromazepama najslabije jačine i većina ne pravi nikakav problem. Jedini uslov je da u tom trenutku nema nikoga u apoteci - ispričala je ova starija gospođa, uz komentar da u tašni uvek ima bar jednu tablu bromazepama, za ne daj bože.
Nažalost, javna je tajna da su, baš kao i ova naša sagovornica, mnogi drugi postali zavisni od lekova za smirenje i antidepresiva, odnosno, što bi narod rekao, desilo im se „navika jedna muka, odvika dve“.
Psiholog Žarko Petrović naveo je primer pacijentkinje stare 33 godine koja je tri godine pila bromazepam, a pošto planira trudnoću, poželela je da se skine.
- Što se tiče ostavljanja tableta, jedini način je da se ode kod psihijatra i da on prepiše zamenu ili lagano ukidanje bilo kakvog antidepresiva i umesto njega uvede psihoterpiju - istakao je dr Petrović.
Bromići broj 1
Prema zvaničnim podacima RFZO, od ukupnog broja izdatih lekova, 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici (lekovi za smirenje), dok su 2,14 miliona antidepresivi. Od anksiolitika, najviše se troše bromazepami, lorazepami, dijazepami i alprazolami.
Inače, u Srbiji od 2011. godine važi zakon po kome je lekove za smirenje moguće kupiti samo na recept. Izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine. Za nastavak terapije neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Većina njih je saglasna da se uzroci preterane upotrebe lekova mogu naći u tome što anksioznih poremećaja ima sve više, što je posledica savremenog načina života, odnosno nerealnih očekivanja od sebe i sredine u kojoj živimo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)