ALO! INTERVJU Ministarka zdravlja Danica Grujičić o stanju zdravstvene zaštite i nekim sasvim običnim, svakodnevnim temama: Kovid nam je uništio mentalno zdravlje!
Kada je stala na čelo Ministarstva zdravlja, prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, rekla je da je došla na tu poziciju da bi nešto uradila i da će raditi kako je navikla, po svojoj savesti, pa koliko će joj trajati mandat - videćemo.
- Autoritet sam stekla prvenstveno kao lekar, pa je tek onda došla docentura, profesura… Ostalo je među ljudima doktorka Dana, pa samo Dana, a svakojako su me zvali, pa i DrDana, jer nikad ne oćutim ono što imam da kažem, a uskoro će me zvati Dana nacionale! Šalim se, ali jeste činjenica, zbog čega mi je drago, da mene narod voli. I dalje radim kao i do sada, kad nešto ne budem mogla da uradim kako treba, ja ću to i reći. Svoj autoritet neću da gazim zbog nečijih interesa - istakla je ministarka zdravlja, i dodala da nije važno koliko dugo će ona biti ministar, već je bitno da se sada naprave pravci prema kojima će se naše zdravstvo razvijati.
Ministarka kaže da je pred njom nekoliko zadataka, ali i da je veoma važno od prethodnika uzeti ono što je bilo dobro, a promeniti ono što ne valja ili nije urađeno.
- Bilo je dobro što su shvatili da je sramota u kakvim se uslovima leče ljudi i krenuli su da renoviraju i da grade… Zlatibor Lončar je uvideo da mora da ulaže u opremu, insistirao je da se nabavi dovoljan broj mašina za zračenje, a istovremeno je i RFZO imao sluha i na listu stavio mnogo novih inovativnih lekova.
Šta treba prvo uraditi?
- Najurgentnije je da pojačamo primarnu zaštitu. Ukoliko ponovo vratimo specijalističke službe u domove zdravlja, ukoliko imamo dovoljan broj pokretnih ambulanti i zdravstvenih stanica gde može da dođe ne samo lekar opšte prakse već i neki specijalista, mi možemo za 10 godina da imamo efikasan sistem. Ono na čemu ćemo mi prvo raditi je da u sredinama gde su ljudi daleko od bolnica lekarima obezbedimo aparate za ultrazvuk, EKG, mali pokretni rendgen. Doza koju pacijent dobije na takvom snimku je manja nego ona koju dobijete kad preletite preko Atlantika! Tu je i veštačka inteligencija od pomoći jer, na primer, analizirajući ultrazvuk odmah se signalizira promena, vidite da nešto nije dobro, tražite konsultaciju... Tako će lekari opšte prakse moći da odrade 90 odsto dijagnostike u nekom selu, recimo u Brasini kod Malog Zvornika, a da pacijenti ne moraju da idu nigde dalje… Personalizovana medicina, da se lek za svakoga određuje prema genetici, to je budućnost kojoj treba da težimo.
Foto: Alo!/Dejan Briza
Obilazite Srbiju često, gde su sve potrebne nove ambulante?
- Da bismo odredili lokacije, za to su nam potrebni podaci s poslednjeg popisa stanovništva i o tome koliko je koje mesto udaljeno od velikih zdravstvenih centara. Jedna je situacija u domu zdravlja koji je u krugu bolnice, a druga u nekoj ruralnoj sredini. Dopalo mi se, na primer, kako sarađuju u Kruševcu. Bolnica je svoje specijalističke službe spustila u dom zdravlja, koji im je dao čitav sprat. Kolege odmah zakazuju i niko ne čeka na pregled. S druge strane, gradonačelnica i lokalna samouprava su renovirali 25 seoskih ambulanti. Planiram da obiđem te ambulante, da vidimo šta im je potrebno, da zaposlimo nove ljude… Evo, sada se zatvaraju kovid bolnice, mladi ljudi koji su primljeni mogu za početak da idu u te seoske ambulante, ne treba da se libe rada…
Porodilište mora da bude ko hotel s pet zvezdica!
Šta je dobro u našem zdravstvenom sistemu, šta vas raduje?
- Ono što raduje svuda, naročito u ginekološkim ustanovama, jesu bebice koje se rađaju. To je nešto najlepše kad čujete dečji plač, tako je bilo i u Kosovskoj Mitrovici, Pasjanu i u svim bolnicama koje sam obilazila. Neonatologija u Kragujevcu, kakav posao tamo rade, to je neverovatno. Zato podržavam ideju predsednika Aleksandra Vučića da naša porodilišta moraju da izgledaju kao hoteli A kategorije. Prvo porodilište koje će biti rekonstruisano je u Nišu, prema procenama za to će biti potrebno oko 900 miliona dinara. Oni imaju kadar, ali rade u lošim uslovima, pa ćemo se potruditi i tu i u celoj Srbiji da naše mlade mame dožive porođaj kao nešto najlepše, a ne da neko viče na njih, da ih naziva svakojakim imenima, da nemaju toale. Ako su dobri uslovi, možda će se mame odlučiti na drugo, treće dete…
Do sada su za lekare opšte prakse govorili da su skretničari…
- A šta su drugo mogli da budu kad su imali samo stetoskop? Ali ako budu mogli da urade brze analize, ako imaju EKG, to je već pola dijagnostike. S druge strane, kada doktor kaže - dobićete poziv, dođite na skrining, evo mi ćemo da organizujemo da vas dovezu do Kruševca, uradimo ginekološki pregled i vratimo vas… Dešava se, na primer, da žene imaju problem s muževima kad ih zovu telefonom na ginekološki skrining jer su nepoverljivi! Treba raditi na tome da to nepoverenje, da ta doza primitivizma nestane. Desetine i stotine hiljada ljudi je spasla primarna zdravstvena zaštita i zato im treba približiti specijalističke službe, oftalmologa, ORL, neurologa, psihijatra… Danas čak i u manjim sredinama traže psihijatre, što znači da mentalno zdravlje naših ljudi posle kovida nije u najboljem redu.
Foto: Alo!/Dejan Briza
Znači li da su Srbi nakon kovida mentalno propali?
- Takva situacija nije samo kod nas, već u celom svetu. Kovid nam je uništio mentalno zdravlje. To je sada tema broj jedan na svim sastancima Svetske zdravstvene organizacije pored vakcinacije i preventive. Prema tome, mi na to moramo da obratimo pažnju.
Najgore su retke bolesti
Za koje bolesti treba da molimo boga da ih nikako ne dobijemo?
- Na prvom mestu su to i dalje retke bolesti. Zahvaljujući genetskim analizama te bolesti se danas brže dijagnostikuju, ali još se luta, jer su to, kako im i ime kaže, retke bolesti. Na drugom mestu tu su i dalje onkološke bolesti. I dalje ima onih oboljenja koja samo odnesu pacijenta. To je sada pitanje imunologije, životne sredine, zagađenja…
Oštri ste protivnik cigareta?
- Uvođenje zabrane pušenja cigareta, uključujući i one elektronske, u svim zatvorenim prostorima ide teže nego što sam očekivala, ali moramo da ispoštujemo sve procedure. Prema anketi koja je skoro rađena kod nas, a nadam se da će uskoro biti objavljena, više od 75 odsto ljudi podržava tu ideju, što znači da Ministarstvo zdravlja prati ono što misli većina građana. U taj paket ući će i elektronske cigarete, jer su one čak gore od običnih. Ako želite da budete zdravi, nema zamene za pušenje. Prestanite da pušite, počnite da se bavite nekom fizičkom aktivnošću, šetajte, družite se s prijateljima.
Foto: Alo!/Dejan Briza
Kako živi ministarka zdravlja, kako provodi slobodno vreme?
- Živim kao i svi drugi, imam kredit… Moram priznati da nemam slobodnog vremena. Bavim se medicinom, Ministarstvom zdravlja. Vikendima i praznicima imam manje formalne sastanke, završavam neke obaveze… Ono malo slobodnog vremena provodim s tatom. Mama mi je umrla prošle godine, pa se trudim da s njim budem duže barem vikendom jer radnim danima se vidimo malo ujutru i uveče… Još mi je malo ostalo do penzije, koju ću, nadam se, dočekati u volji i raspoloženju, a onda pravac Tara.
Psihotestovi za šefove
Kako da zadržimo mlade lekare u Srbiji?
- Uvek je bilo i biće onih koji žele da idu u inostranstvo. Razlog njihovog odlaska nije mala plata, jer su u zdravstvu poslednjih godina zarade podizane osam puta. Ali takođe ima mnogo onih koji žele da ostanu tu gde su rođeni. Zato je važno da im omogućimo normalne uslove za rad. Dobri međuljudski odnosi su preduslov da ljudi ostanu. Zato ću da predložim da se svi rukovodioci zdravstvenih ustanova psihološki testiraju. Neko može biti vrhunski stručnjak u svojoj oblasti, ali kao rukovodilac potpuno netalentovan, vlast ga promeni. A ako se bavite medicinom, morate biti timski igrač, jer kao solista niste dobri ni za kolektiv ni za sebe.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)