LEGENDA Domar Joca nikad nije zakasnio na posao! Jovan Mitrović (76) više od 50 godina radi u školi Radoje Domanović u Beogradu (FOTO)
Ko god je upoznao Jovana Mitrovića, poznatijeg kao domara Jocu u novobeogradskoj školi „Radoje Domanović“, kaže da on pripada vrsti ljudi s kojom se danas retko susrećemo.
- Specifičan je to posao, nije mnogo plaćen, ali mora da se radi srcem, baš onako kako ga on radi - kažu zaposleni u školi. A za pedeset i kusur godina radnog veka Joca nije nikada otišao na bolovanje i nikada nije zakasnio. Jovan koji se bliži osamdesetoj, a izgleda barem 20 godina mlađe, stanuje na Petlovom brdu, na posao dođe prvi, odlazi poslednji, ali ako zatreba ostaje i da prespava u školi. Na pitanje kako to da nikada nije zakasnio a dolazi s drugog kraja grada, odgovara jednostavno: „Poranite. Krenite na vreme, pa ćete stići!“.
Iz Bajine Bašte gde je rođen 1947. godine otišao je u Han Pijesak, u BiH, na zanat, ali je želeo da napreduje, pa je pozvao rođaku iz Beograda da mu pomogne.
- Zanat mi je bukvalno spasao život. Živeo sam s majkom i sestrom, otac mi je umro dok sam bio mali, jedva smo opstajali - kaže domar Joca koji je u ovoj školi od samog otvaranja. Ispratio je mnogo generacija, a seća se svakog učenika. Kaže da su današnja deca mirnija od nekadašnje.
- Koliko sam samo polomljenih štekera zamenio… Nema toga više, ova deca ne prave takve nestašluke - zna ih on u dušu i samo se smeje kad ga jure po hodnicima, i sada kao i nekada, jer veruju da će dobiti bolju ocenu ako prođu pored njega!
- Ima i onih koji sada žive daleko, ali kad dođu iz tih Amerika, posete me, slikamo se, pa to kače po Fejsbukovima - otkriva nam domar Joca zavrćući šrafove na motkama za pranje poda koje pravi za tetkice.
Zdravlje ga služi, pritisak ima, kako kaže, „kao dečko“, a šećer nema. Kaže i da njegov posao nije stresan.
Foto: Alo/Nikola Todorović
Pogledaj galeriju
Foto: Alo/Nikola Todorović
Pogledaj galeriju
Foto: Alo/Nikola Todorović
Pogledaj galeriju
Foto: Alo/Nikola Todorović
Pogledaj galeriju
- Onaj ko voli svoj posao, za njega ništa nije stresno - filozofija je domara Joce koji žali što danas niko neće na zanat, a dobar domar mora da zna sve da radi, sve da vidi i da bude spreman da tokom dana prepešači i deset kilometara obilazeći svaki kutak u zgradi i dvorištu.
Uz domara Jocu svi koji su radili s njim ili se družili mogli su ponešto i da nauče od zanata, bilo molerskog, bravarskog, stolarskog... Škola je njegov drugi dom. Supruga mu je preminula, živi sa ćerkom i zetom, unucima, oni rade, idu u školu, pa šta bi on sam kod kuće.
- Kad uđem u dvorište, čujem graju, decu, znam da sam živ, da ne radim možda bih se i razboleo. Imam i sina, on je zastavnik u vojsci - dodaje s ponosom.
Stara fela
Jocu vole i đaci i profesori i tetkice i svi u kraju. To potvrđuje i direktor škole Goran Šobotović. Kada je posle pola veka provedenog u ovoj školi pre šest-sedam godina otišao u penziju, došli su neki novi domari preko konkursa, ali su posle godinu-dve odlazili. Nisu mogli da izdrže, a pošto na birou nije bilo osposobljenih domara, direktor je pozvao Jocu da se vrati.
Foto: Alo/Nikola Todorović
- On je od one stare fele, ako uđe pas u dvorište, on ga prvi vidi i izvede napolje, ako kapija škripi, on je podmaže. U školi nije osam sati, već je ceo dan tu. Njegov telefon je uvek dostupan i znam da mogu da ga pozovem i saznam šta se dešava, jer njemu ništa ne promakne. On ume dobro da proceni da li je nešto rizično, zna da unapred predvidi svaku situaciju. Joca pomaže i komšiluku, priskoči ljudski, ne za novac. Pa tako i mi imamo, kad god zatreba, jednu grupu Jovana, penzionera, ovde u bloku, koja dođe i stvari uradi kako treba - kaže nam direktor Goran.
-- Poznajem ga 23 godine koliko radim u ovoj školi, a poslednjih osam godina koliko sam direktor, više sarađujemo. Mi smo na istoj talasnoj dužini, meni prija da budem s njim, da postoji neki problem koji će on rešiti, jer ako taj problem Joca ne reši, to je onda nerešivo! - tvrdi Goran ne krijući divljenje prema, kako navodi, nekom ko živi ovaj život da se ne osramoti, kao da mu je svaki dan poslednji dan, kao da sutra kada bude otišao tamo gde svi na kraju odemo, može da kaže: nisam nikoga prešao, nisam nikoga ostavio da ga nisam saslušao…
A mnogi roditelji koji su sedeli u ovim klupama, danas u "Domanović" upisuju svoju decu baš zbog toga što je tu domar Joca, pa je on posredno zaslužan i za to što je ova škola među prvih deset u Srbiji po uspehu!
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Vesti
Komentari (0)