ĐUVEGIJA IŠTE MLADU On da rinta, ona da uživa! Milan Vasiljević (31) iz Beograda, koji je napustio velegrad i sam živi u selu Šatra, traži nevestu

Milan Vasiljević (31) je rođen u Beogradu, u kojem je proveo veći deo života, a kada je proglašen karantin zbog koronavirusa, rešio je da ostvari svoju veliku želju i preseli se na zapušteno imanje svojih predaka.

Već tri godine živi na dedovini u selu Šatra, kod Kuršumlije, čiji je jedini stanovnik.

- Došao sam da ostanem. Usamljen nisam, ili bar to ne priznajem sebi - kaže za Alo! ovaj mladić, i dodaje da je za njega priroda rehabilitacija za dušu i telo.

- Ovde slušam cvrkut ptica i imam svoj mir. Tokom ove tri godine se nisam razboleo ni jedan jedini put, čak sam plivao zimus za časni krst u Kuršumliji. U gradu sam bio bolestan zbog lošeg života, kad pijem celu noć i vučem se ko prebijen, pa posao, stres - iskren je Milan i kaže da na selu nikada nije dosadno, da uvek ima posla.

- Jednom sam imao krizu za ove tri godine. To je bio jedan od onih dana kada ti ništa ne ide, pa su me nekako spucali svi problemi na ovom svetu. Bilo je nevreme, nestala je struja, pucali gromovi, vetar nosio sve oko mene... Ali mora čovek nekada i to da oseti, da mu bude teško - smatra Milan, koji se na ovaj korak, kako kaže, nije odlučio u trenutku, već je oduvek znao da će tu završiti.

Foto privatna arhiva

- Svima sam govorio da ću otići u svoje selo, vratiti se svojim korenima, a pandemija mi je samo pomogla da to i ostvarim - objašnjava Milan, koji je s ocem provodio leta u voćnjacima, u šumi, na livadama.

- Moja želja je da osnujem porodicu pošto imam sve uslove i mogu da je izdržavam bez problema - kaže on, i dodaje da bi voleo da se upozna sa ženom koja razmišlja slično njemu, nije mu važno kako izgleda, da li je plavuša ili crnka, visoka ili niska. Šta traži od potencijalne kandidatkinje veli - ne zna, ali zna šta neće i ne želi.

- Bio sam oženjen, kratko, i znam šta joj je smetalo. Mi smo bili u vezi pre nego što sam došao ovde, a razišli smo se jer ovde nije mogla da se snađe. Volela je ona prirodu, ali nije znala kako je to dok nije došla ovde. Rekla mi je da nije za nju život u selu u kojem nema bar jedne babe da s njom vodi prazne priče. Ali hvala joj što je želela da proba. Tako da sam ja zaključio da meni treba žena koja ume da ispuni svoje slobodno vreme - ubeđen je on, i dodaje da je zabluda da se na selu rinta i da ima šta da ponudi onoj koja bi htela da podeli život s njim.

- Muškarac mnogo radi, a žena ima neke lakše poslove, oko kuće, bašte, dece, da razmisli kako može da iskoristi sve te silne resurse za koje se ja borim i stvaram. Ona može da bira da li želi da pravi nešto od voća, skuplja lekovito bilje, može da razvije neki svoj mali biznis... Bukvalno može da izabere ono što joj se radi, a ja ću da zarađujem - objašnjava Milan i napominje da u kući ima sve uslove, sproveo je izvorsku vodu, ima kupatilo...

On je pozvao mlade dame da mu se jave ako žele da provedu život u prirodi.

Foto privatna arhiva

- Na ovaj moj poziv bi se odazvale samo prave slovenske bogo-žene koje i dalje cene tradicionalne vrednostii porodicu, one kojima nije bitna karijera, već žele da se ostvare kao supruge i majke. Meni je to prelepo i žao mi je što to danas malo ko razume. Zato imamo toliko nesrećnih žena, nesrećnih i nezadvoljnih ljudi u gradu koji su sami. Opada nam natalitet, izumiremo kao vrsta, pa mislim da tu nešto treba menjati. Ne kažem da je ovaj život za svakoga, svako mora da pronađe svoj put, ali za one za koje to jeste treba da se odvaže na taj korak, pogotovo ako već imaju mogućnosti za to.

Iako nudi život u prirodi, raspolaže i čudima modernog doba.

- Imam internet i dva televizora. Kuća ima oko 60 kvadrata, dve spavaće sobe, podrum... Posećuju me porodica, prijatelji, pogotovo u vreme berbe. Otac je u penziji, pa je on češće ovde. U selu nema ljudi, nema prodavnice, crkve, škole, pa sam ja, sem neke porodice udaljene dva brda od moje kuće, jedini stanovnik. Nisam daleko od grada, nekih sedam kilometara, ali lošeg puta, treba mi više od pola sata terenskim vozilom da stignem do Kuršumlije. I to je jedan od razloga zbog kojeg sam pristao da se medijski eksponiram, možda pokrenem vlasti da nam naprave put. Nije to put koji vodi samo do moje kuće, već prolazi kroz još jedno selo u kojem žive ljudi, ima i dece - priča nam Milan, i otkriva da mu je želja da ima konja, izdržljivog doduše, da bi mogao da ga iznese jer na nešto više od 180 cm visine ima stotinak kilograma. To bi, kaže, bio njegov „lamborgini“ u seoskoj verziji.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI