NASTAVNICI PLAČU DOK PREDAJU! Majka sedmaka iz Ribnikara otkrila kako se osećaju preživeli i da su nivoi traume različiti
Majka đaka iz škole „Vladislav Ribikar“ Marija Vasilić oštro osuđuje odluku da se nastavi s nastavom nakon nezapamćene tragedije koja se dogodila 3. maja kada je maloletni dečak ubica ubio desetoro ljudi - devetoro učenika i čuvara i ranivši šestoro.
- Mi svi želimo isto, najbolje za svoju decu. U ovom momentu, njima je potrebno da budu zajedno, ali ne na tom mestu. To mesto više nije škola, može da bude samo spomenik, ali ne škola - rekla je Marija Vasilić, i dodala da su nivoi traume različiti kod dece.
Foto: Printscreen
- Imamo decu koja su videla sve što se dešavalo, decu koja su bežala od metka, decu koja su izgubila prijatelje i decu iz druge smene, nisu svi na isti način prošli kroz ovo sve. Tu se mora prisustvovati individualno. To je logistički izvodljivo. Bol je neopisiv. Nama su potrebni stručni ljudi koji će da vode dalje priču. Deca ne žele da se vrate u tu zgradu - rekla je Marija, i dodala da bi učenici trebalo da se prebace u zdraviji prostor kako bi mogli da nastave dalje nakon ove nezapamćene tragedije.
Spisak ustanova u koje đaci mogu da se premeste
Alo! objavljuje spisak koji su sačinile ustanove kulture kojima je osnivač Grad Beograd, a koje su ponudile pomoć i rešenje kako da se nastava za učenike OŠ „Vladislav Ribnikar“ premesti u druge objekte.
Roditelji treba da se izjasne koje su im ustanove prihvatljive, kako bi Ministarstvo prosvete u petak pripremilo plan aktivnosti za sledeću nedelju za učenike u dostupnim objektima.
- Omladinsko pozorište „Dadov“ je u dogovoru s Vladom Republike Srbije i u saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje iz Palmotićeve omogućilo da u svim prostorijama pozorišta svakodnevno, tokom juna, jula i avgusta budu održavane besplatne radionice za decu iz osnovne škole „Vladislav Ribnikar“.
- Ustanova kulture „Gvarnerijus“ može da omogući svakodnevno obavljanje nastave za između 100 i 120 učenika.
- Kulturni centar Beograda, Dvorana KCB - bioskopska sala, svakodnevno do 17 časova može da primi do 200 učenika, a galerija Artget od 9 do 12 časova do 30 učenika.
- Centar za likovno obrazovanje „Šumatovačka“, od 8 do 13 časova, maksimum 23 dece (napomena: umesto stolova su štafelaji i stolovi za crtanje).
- Dom omladine Beograda, konferencijska sala, do tridesetak dece.
- Dečji kulturni centar Beograd, u učionicama, pedesetoro dece do 14 časova.
- Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u sali, svakodnevno, tridesetoro dece.
- Muzej grada Beograda, u više prostorija, na različitim lokacijama, ukupno 100-120 dece.
- Pedagoški muzej, u biblioteci i galeriji, do tridesetoro dece.
- Kuća legata u Knez Mihailovoj ulici, do tridesetoro dece.
- Biblioteka grada Beograda, Ogranak Petar Kočić (Viška 3), tridesetak dece u toku celog dana.
- Dečje odeljenje Doma sindikata, za niže razrede, tridesetak dece u toku celog dana.
- Zmaj Jovina 1, tridesetak dece u toku celog dana.
- Četiri dečja pozorišta već imaju besplatan program za učenike osnovnih škola do kraja maja. U toku su dogovori u vezi s programom u junu.
- Ovo nije momenat da se mi bavimo matematikom, da se održava čas, a da nastavnici plaču dok predaju, plaču ljudi. Ne možemo da se pravimo da se ništa nije desilo jer se desila najveća tragedija na svetu - rekla je Marija Vasilić gostujući na TV Prva, i istakla da smatra da poruke koje im šalje škola o opravdanjima, povratku u školu, nemaju smisla.
- Ono što je suština priče jeste da se tog 3. maja završila školska godina, nije moralno ni etički govoriti o nečemu drugom. Okupili smo se u petak, kada je bio kolegijum u školi, prosto smo shvatili da ne želimo biti u toj situaciji. Ne postoje tu dve struje. Roditelji žele da se deca vrate u neki ritam, da budu zajedno, ali se ne slažemo oko toga da to bude u toj školi. To su vrednosti koje nosite u sebi, nema šta da se pitamo oko toga. Savet roditelja ne može da odlučuje, može da predlaže. Odluke donosi upravni odbor škole koji zasad nije doneo nikakvu odluku. Ja nisam u savetu roditelja, a li ono što znam je da nisu svi složni u tome - rekla je Marija, i istakla da je đacima koji pohađaju ovu školu sada preko potrebna pomoć, kao i roditeljima.
Ne sipajte im so na ranu
Neuropsihijatar i sudski veštak, doktor Zoran Đurić kaže da je prva stvar koju treba uraditi nakon masovnog ubistva u školi „Vladislav Ribnikar“ - pokušati decu izmestiti s mesta strašnog događaja. On je rekao da deci treba vremena, kao i da im ne treba podsećanje i sipanje soli na ranu. Ključno je sprečavanje retraumatizacije, a rekonstrukcija škole arhitektonski, ne samo kozmetički, mogla bi da bude novi početak, naglasio je Đurić i rekao da je Viktimološko društvo Srbije stalo uz apel da se đacima i profesorima obezbedi alternativni prostor.
Foto: Printscreen
- I to zato što prinudno podsećanje kada se nađete na mestu zločina može da svojim delovanjem izazove psihičke poremećaje kod te dece - istakao je Đurić na RTS-u, i naveo da su sva deca koja su prisustvovala zločinu ili bila u neposrednom okruženju i to odmah saznala istraumirana.
- Njima treba vreme da se u njihovim dušama i glavama to sve složi i smiri. Ne treba im podsećanje, ne treba im sipanje soli na ranu, što bi bilo kada bi se pojavljivala na mestu zločina - navodi Đurić.
- Kada bismo hteli da to rešimo na neki najbolji način, najbolje bi bilo da ta zgrada više ne bude škola. Možda to nije realno u našim uslovima, ali svakako da taj deo škole u kojem je došlo do zločina na neki način treba da bude obeležen kao mesto stradanja i kao mesto na kojem se mogu pomenuti poginula deca - smatra Đurić, i napominje da deci treba povratak rutini, ali to nije isto što i ići u zgradu te škole.
- Deca treba da nastave da se viđaju, ona koja su sposobna da idu u školu, koja nisu potresena ona bi mogla možda do kraja školske godine da nešto uče, ali ne u ovoj zgradi. Njima treba omogućiti da budu zajedno, da tuguju, da mogu da razgovaraju o tome šta se desilo i da postepeno razumeju šta se desilo i koje je njihovo mesto u svemu tome - dodao je Đurić.
- Najgore što nam je moglo da se desi sada jeste da nam nabiju pritisak i stres da moramo da se branimo, umesto da budemo posvećeni deci. Odluku o povratku u školu, potpisanu imenom i prezimenom, nikada nismo dobili - kaže ona, i dodaje da donekle s ljudske strane može da razume da nije postojao nikakav plan kako da se nosimo s ovako nečim, jer niko nije bio spreman na ovakvu situaciju.
- Prošlo je dve nedelje i neverovatno je da je pritisak i dalje prisutan - rekla je ona, i na pitanje da li bi trebalo smeniti rukovodstvo škole, rekla da je za to da se smene direktorka, pedagog i psiholog škole.
- Mislim da oni donose odluke koje štete deci. Ne znam kako dosad nisu dali ostavku - kaže ova majka.
Inače, nastava osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ nastavljena je u ponedeljak, a u međuvremenu se oglasilo Ministarstvo prosvete i saopštilo da đaci koji nisu u stanju da slušaju nastavu nisu u obavezi da dođu u školu.
Rekonstrukcija zgrade odobrena
Gradski menadžer Miroslav Čučković rekao je da je izdata građevinska dozvola za rekonstrukciju škole, što je bio i jedan od zahteva roditelja.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Komentari (0)