ISPOVEST "Borim se s rakom kože" Beba Golubović: Ne idite u solarijum, mene je to koštalo zdravlja!

Pre sedam godina je počelo moje putovanje kroz bolest koje još traje, a ja i dalje učim kako da živim sa strahom a da nosim radost u srcu, kaže za Alo! Beba Golubović, carinski službenik, kojoj je rak kože otkriven u II stadijumu, a danas je pacijent u IV stadijumu melanoma, najagresivnijeg oblika karcinoma kože.

- Od tinejdžerskih godina želela sam da imam taman ten. Ja, riđokosa, svetle boje kože, s pegama na nosu i tu i tamo mladežima po telu, želela sam da me kad se vratim s mora prijatelji pohvale kako sam pocrnela. Često mi se dešavalo da pocrvenim na suncu, ponekad i previše, pa sam imala i opekotine po koži. Mislila sam da ću, ako odem u solarijum, pripremiti kožu za sunčanje i izbeći da izgorim. Naravno, o rizicima koje to krije tada nisam ništa znala - počela je Beba svoju priču.

- Da sam tada znala šta me čeka, nikada u solarijum ni na sunce ne bih provirila, zato svima poručujem samo jedno: Ne idite u solarijum, ova opasna navika mene je koštala zdravlja! - kaže ova hrabra žena.

Od sitnog mladeža razvio se rak

Melanom je rak koji počinje kao tačkica na koži. Ako se na vreme odstrani, lečenje može tu da se završi. Međutim, ukoliko se zanemari, problemi postaju vrlo ozbiljni i opasni, a borba postaje jako teška.

- Sve je počelo promenom na jednom mladežu na stomaku 2015. godine. Ta mala tamna mrlja koju sam imala od rođenja najpre se zacrvenela, pa zasvrbela. Imala sam previše obaveza koje sam smatrala važnijim od čekanja na lekarski pregled, pa tek kad sam na mladežu primetila male tragove krvi, otišla sam u Kliniku za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS. Tri nedelje posle hirurškog odstranjivanja mladeža stigao je hp nalaz na kojem je pisalo da imam melanom u II stadijumu i doktor me je uputio na dalje lečenje.

Kada je uradila dodatne analize, pokazalo se da u njenom telu nema metastaza, pa je pomislila da je bolest zaustavljena na vreme, ali čekao ju je novi šok. Tih godina je, kako kaže, bilo previše stresnih i traumatičnih stvari - 2015. godine joj je preminula majka od karcionoma jajnika, pa je usledila operacija mladeža u II stadijumu bolesti, operacija limfnih čvorova godinu posle, operacija limfnih čvorova u pazuhu i otkrivene metastaze u III stadijumu bolesti, pa iduće godine razvod, pa otkrivene metastaze u IV stadijumu...

- Suočila sam se sa strahom koji me je gutao, a nisam imala s kim da ga podelim. Polako sam tonula, to je bio jedan vrlo težak period za mene. O tome nisam mogla da pričam sa svojim devojčicama. Bile su na početku tinejdžerskih godina, znale su šta je rak a ja nisam imala hrabrosti da o tome s njima razgovaram. Krila sam istinu od njih što sam duže mogla. Posle su mi zamerale što nisam bila iskrena prema njima - priseća se Beba, i kaže da tada nije mogla da razgovara ni s ocem, jer je bol zbog gubitka majke još bila sveža.

U momentu dok joj se život raspadao, suprug joj nije pružao podršku.

- Svaki put kada bi se pomenuo melanom, suprug je izbegavao i menjao temu. Mnogo je radio, a u stvari bežao je od kuće. Neko ko je morao da mi bude glavni oslonac je popustio. Naš odnos se kretao od lošeg ka gorem, bilo je tu svega, čak nekih stvari i ne želim da se sećam - kaže Beba.

- Razveli smo se u momentu dok sam ja bila u jednom vrlo teškom psihičkom stanju. Depresivna, očajna, uplašena, nisam videla izlaz iz situacije. Našla sam se u situaciji da pored borbe s rakom moram da prolazim kroz traume razvoda, da se borim za starateljstvo nad decom, za egzistenciju - seća se Beba tog strašnog perioda kada su se samo nizali udarci.

Izlečenje duše

- Imala sam veliki strah od života. Potražila sam stručnu pomoć i imala sreću da nađem sjajnog psihoterapeuta u savetovalištu Instituta za onkologiju. Ona me je učila kako da prihvatim svoj život i kako da ga živim, dan po dan. Nije to uvek bilo lako, ali sam imala mnogo toga što je trebalo da oprostim i sebi i onima koji su me povredili - ispričala je Beba Golubović, kako je pronalazila motiv da nastavi dalje, naučila opet da voli život i da se raduje svakom novom danu.

Nedugo potom Beba je saznala da na VMA započinju kliničku studiju o inovatinoj adjuvantnoj terapiji za melanom, odnosno preventivnoj terapiji čiji je cilj da utvrdi u kojem se procentu može sprečiti dalji razvoj bolesti kod visokorizičnih pacijenata u III stadijumu.

Foto: Alo/Masanori Jošida

- Imunoterapija je lečila moje telo, a psihoterapija dušu - iskreno nam je rekla Beba, i dodala da će možda nekome to zvučati besmisleno, ali njoj je sedmogodišnje putovanje kroz bolest pomoglo da nauči da voli sebe i svoj život, i da ga živi kvalitetno i ispunjeno.

- I pored dijagnoze koju imam, idem na posao, putujem, živim kao i svaki drugi zdrav čovek koji ima optmističan i pozitvan stav prema životu. Negujem odnose s ljudima, imam više strpljenja i razumevanja za druge. U svemu tražim dobro. Naravno da imam probleme, ali sad ih prihvatam kao sastavni deo života i trudim se da se ne sekiram previše. Više vremena posvećujem prijateljicama. Više se družimo, šetamo, idemo u pozorište, na izložbe, koncerte, kafane, putovanja. Okrenute smo lepšoj strani života, a svaki problem se lakše reši uz kafu s prijateljima nego u samoći i zatvorenoj sobi. Otkrila sam radost igre i član sam rekreativnog ansambla KUD-a, koju čini sjajna ekipa pozitivnih, nasmejanih ljudi.

Danas živi život punim plućima, ne plaši se sunca i ide na more, s tom razlikom što sada uopšte ne želi da ima preplanuli ten.

- Držim se hlada, izbegavam sunce, nosim košulje dužih rukava, a kada je indeks zračenja tri i veći, koristim sredstva za sunčanje s vrlo visokim zaštitnim faktorom. I dalje se plašim bolesti, strahovi su prisutni, dane oko kontrole loše podnosim, ali ne dozvoljavam da mi ni bolest ni strah upravljaju životom.

Lečenje melanoma je završila prošle jeseni, ali to nikako ne znači da je zdrava.

- Ja sam pacijent oboleo od raka kože u IV stadijumu i ostaću to ceo život. Danas se osećam dobro, ali sam svesna da se na nekoj od sledećih kontrola mogu otkriti nove metastaze. To me i dalje plaši i iskreno se nadam da do toga neće doći. Na to ne mogu da utičem, ali mogu na način na koji ću da živim. Danas sam zahvalna za svako novo jutro, ponedeljak, novi mesec - završava svoju priču Beba Golubović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI