"DEFICITARNI SMO PO PITANJU SVIH PROFILA" Za koje fakultete se srednjoškolci najviše odlučuju, a gde je interesovanje drastično opalo?

U prethodnih pet godina najveće interesovanje među srednjoškolcima vlada za upis na medicinske i tehničke fakultete, kao i na Fakultet organizacionih nauka i smer psihologije na Filozofskom fakultetu. Razlozi su različiti - nakon završenog Medicinskog fakulteta dosta mladih se odluči na rad u inostranstvu, stručnjaci za informacione tehnologije su u sve traženiji i dobro plaćeni, dok se diploma psihologa može iskoristiti i za rad u sektoru za ljudske resurse dobrih kompanija.

Deficitnije tržište

- Postajemo sve deficitarnije tržište rada po pitanju svih profila. Nisu samo IT-jevci u pitanju ili zanati, oni jesu izraženi, ali nedostaju radnici svih mogućih profila. Mi smo prošle godine zabeležili po prvi put da nam nedostaju pripravnici u advokatskim kancelarijama. Sve manji broj ljudi upisuje Pravni fakultet i sve manji broj ljudi završava taj fakultet. Sada imamo situaciju kod advokata da mnogo teže dolaze do pripravnika - kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

Dodaje da se situacija sa deficitom sve više pogoršava, te da fakulteti imaju mogućnost da se razvijaju, ukoliko budu pratili sve nove trendove, potrebe privrede i tržišta rada.

Kako bi se što bolje upoznali sa onim što ih čeka nakon završetka fakulteta i budućom profesijom, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) savetuju mladima da posete institucije, kao što su centri za profesionalno informisanje i otkrivaju koja radna mesta željno iščekuju buduće diplomce.

Najveća potražnja prednjači u četiri struke.

- Najveća potražnja je za diplomiranim građevinskim inženjerima, mašinskim inženjerima, doktorima medicine, naravno svima nam je poznato da su u naletu informacione tehnologije, tako da su svi stručnjaci u ovoj oblasti veoma traženi - kaže Vanja Zlatković iz NSZ.

Tržište diktira izbor zanimanja

Kada je u pitanju ekonomija, upućeni kažu da raste broj maturanata koji se opredeljuje za ove studije. Kao jedan od razloga navode mogućnost dobijanja i međunarodno priznatih diploma.

- U poslednjih pet godina, mi beležimo porast zainteresovanosti, u smislu većeg broja prijavljenih kandidata. Stopa rasta je 30 odsto, u ovom periodu, i to nedvosmisleno pokazuje da postoji interesovanje za upis na Ekonomski fakultete - kaže Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta.

Kako tržište diktira koje će profesije biti tražene, došlo je i do promena gde se nekadašnja popularna zanimanja, sada nalaze u nezavidnim položajima po pitanju interesovanja. Neka od njih su istoričari umetnosti, filozofi i defektolozi. Sprovedena istraživanja pokazuju da mladi pri odabiru fakulteta i profesija gledaju da to bude posao za koji se interesuju u svakodnevnom životu, da su dobri uslovi u kojima će raditi i mogućnost da se prethodno stečeno znanje "unovči" i tako živi u stabilnim uslovima u određenoj sredini.

Grčić: Fakulteti rade na inovaciji programa

Ana Grčić, student prorektor Univerziteta u Beogradu (UB) kaže da poslednjih nekoliko godina raste interesovanja za IT smerove na tehničkim fakultetima, kao i za Medicinski i Stomatološki fakultet.

Ona je za Euronews Srbija rekla da je opalo interesovanje za određene fakultete kao što je Rudarsko-geološki, zatim Poljoprivredni fakultet.

- Ovi fakulteti su radili na inoviranju programa tokom akreditacije kako bi privukli više zainteresovanih. Mislim da to do mladih još nije doprlo - navela je ona.

U prethodnoj godini broj oglasa za posao u Srbiji je porastao, a velika je tražnja za radnicima u oblasti trgovine, za IT stručnjacima, elektrotehničarima, građevinskim radnicima i radnicima u ugostiteljstvu. Mladi danas uglavnom biraju fakultete čija diploma može da obezbedi brzo posao i stabilne finansije.

Presudna uloga, igra tržišta rada

Dodaje da kod mladih u odabiru fakulteta presudnu ulogu igra tržište rada. Kako kaže ima i onih koji se vode svojom željom, ali mnogio se predomisle u nekom trenutku tokom studiranja ili na kraju, te se vode tržištem rada i zaradom.

Na odabir fakulteta utiče i visina školarine. Ove godine 17 fakulteta UB je povećalo školarine, procentualno najviše Mašinski fakultet sa 72.000 dinara na 108. 000 dinara. Međutim, i sa povećanjem od 50 odsto taj fakultet spada u grupu fakulteta sa najmanjim školarinama. Arhitektonski fakultet je među najskupljim sa školarinom od 290.000 dinara.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI