"STRELA" ODAPETA IZ PENTAGONA Posle velikih gubitaka priznali su i u Vašingtonu: Srbi su je pretvorili u kašu

Podsetimo, Kumanovski sporazum potpisan je u noći između 9. i 10. juna 1999. godine, a njim je stavljena tačka na NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Potpis na taj sporazum na vojnom aerodromu kod Kumanova stavili su britanski general i komandant Kfora Majkl Džekson, general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović i u ime SRJ, general-potpukovnik policije Srbije Obrad Stevanović.

Lazarević se za list “Politika” podseća tih dana, navodeći da su se baš tada vodile najžešće borbe, a namera snaga NATO-a potpomognutih borcima tzv. OVK bila je da realizuju brzu operaciju "Strela", osmišljenoj u centrali Pentagona.

"Akcija je podrazumevala brz i munjevit upad u našu zemlju, preko Paštrika ka Prizrenu, sa namerom da se izvrši prasecanje odbrane jedinica Prištinskog korpusa i upad na jugoslovensku teritoriju kako bi naša zemlja bila okupirana i primorana na kapitulaciju", navodi Lazarević.

Otpor Prištinskog korpusa, međutim, bio je veličanstveni, o čemu je, prema rečima komandanta, pisao "Vašington post" u tekstu "Nemoć - operacija NATO pod imenom 'Strela', planirana u Pentagonu, pretvorena je u kašu".

"Zbog naše uspešne odbrane i priznate nemoći agresora, NATO i UN pokrenuli su inicijativu da se hitno održi sastanak njihove i državne delegacije SRJ. Već za 5. jun dogovoren je susret na neutralnom terenu, na krajnjem severu Makedonije i nedaleko od naše karaule 'Đeneral Janković'. Na deo naše delegacije, koja je krenula iz Prištine, u kojoj sam bio i ja, kroz Kataničku klisuru, u zoru tog 5. juna, međutim, teroristi OVK su izvršili napad i pokušali da nam onemoguće prolaz. Uspeli smo da razbijemo teroriste, a u borbi je poginuo jedan naš oficir i dvojica su ranjena. Ni danas se ne zna kako su i od koga teroristi saznali da smo krenuli na pregovore", objašnjava sagovornik "Politike".

Kaže da je zbog ugrožene bezbednosti od državnog rukovodstva Srbije tražio da napuste zonu KiM, o čemu je i Slobodan Milošević bio upoznat.

"Odobreno je da odemo. Prebacili smo se na potez između Preševa i Kumanova, gde je direktno iz Beograda stigao ostatak naših državnika. Uz konstataciju da je 'situacija vrlo teška, tu mi je pokazan dokument na engleskom jeziku u kojem se navodi zaključak da je neophodno da se naša vojska i policija odmah izmeste sa teritorije KiM. Za mene je to bilo neprihvatljivo i dobio sam dozvolu da se vratim na komandno mesto u Prištinskom korpusu i da rukovodim daljom odbranom zemlje", priča general Vladimir Lazarević.

Nekoliko dana kasnije, 6. juna su u vojnom šatoru ograđenom bodljikavom žicom, u vojnoj bazi na Aerodormu "Adži Tepe", započeli su pregovori koji su završeni pre 24. godine na današnji dan.

"Pripadnici Kfora i NATO-a nisu mogli da veruju kakva je bila besprekorna disciplina, kako su bile uredne kolone i sastav naših snaga. Jer, sve vreme tokom 78 dana NATO agresije, oni su obmanjivali svetsku javnost, ali i sebe, da je srpska vojska uništena. Tek je 2018. godine američka administracija Donalda Trampa obelodanila izveštaj da "od 24. marta do 9. juna i Kumanovskog sporazuma, srpska vojska nije pretrpela štete ni 5 odsto svoje ukupne ratne tehnike", rekao je čuveni komandant vojske SRJ.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI