SPOMENIK VEČNOJ LJUBAVI - PRIČA O JEDNOM VAJARSKOM DELU: Mnoge skulpture na beogradskim grobljima dela su velikana srpske i svetske umetnosti
Đorđe Jovanović je bio jedan od najznačajnijih srpskih vajara s kraja 19. i prve polovine 20. veka, član SANU. Studirao je na Tehničkoj školi u Beogradu, na odseku za arhitekturu, potom na Akademiji likovnih umetnosti u Beču, Minhenu i Parizu gde je i diplomirao vajarstvo 1890. godine. Bio je nastavnik crtanja u Prvoj beogradskoj gimnaziji, potom profesor i direktor Umetničko-zanatske škole. Neko vreme živeo je u Parizu.
Posle rata, do penzionisanja 1926. godine, radio je kao profesor u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji i kao inspektor Ministarstva građevinarstva.
Prvi put je izlagao na Pariskom salonu i Svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine, gde je dobio bronzanu medalju. Na Svetskoj izložbi 1900. u Parizu dobio je zlatnu medalju. Bio je jedan od osnivača umetničkog društva Lada, i njen član do 1910. i od završetka Prvog svetskog rata do 1932. godine. Izradio je mnogobrojne spomenike i biste u Srbiji (spomenik Kosovskim junacima u Kruševcu, spomenik knezu Milošu Obrenoviću u Požarevcu, spomenik Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima, spomenik Josifu Pančiću i spomenik Vuku Karadžiću u Beogradu i dr), Posle pobede nad Turcima 1912. izradio je skulpturu „Pobednik“, a za vreme bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu, videvši sve strahote, izvajao je grupe „Žrtve bombardovanja“ i „Žrtve rata“. Ostavio je za sobom brojne vajarske radove na Novom groblju u Beogradu, kojih je do danas identifikovano 33.
Prvi zanos
Đorđe se prvi put oženio tokom studija u Minhenu 1889, Nemicom Emom Viktorijom Šajtler. U tom braku dobio je dva sina, Aleksandra i Mirka. Nakon razvoda, sinove je prebacio u Pariz. Mirko je kao dobrovoljac, član Legije stranaca, poginuo u Prvom svetskom ratu, u bici na Marni u 23. godini.
Đorđe je prešavši albansku golgotu, otišao u Francusku, gde je izradio remek-delo „Za Otadžbinu“, koje predstavlja glavu poginulog vojnika, u stvari njegovog sina Mirka, „koga nije mogao da preboli“, kako navodi istoričarka umetnosti Vera Jovanović.
Drugi sin Aleksandar prešao je preko Albanije sa srpskom vojskom i stigao do Francuske sa ocem. Kasnije je živeo u Maroku i u duhu srbizacije imena uzeo ime Branko.
Nova ljubav u Parizu
Posle smrti Eme Viktorije Šajtler (umrla je u duševnoj bolnici kraj Minhena 1928), Đorđe je u Parizu upoznao 18 godina mlađu Parižanku Margaretu Rober, koja je radila kao slikarski model, a u tom trenutku imala je 15 godina. Prvo mu je pomagala oko dece, a zatim postala i supruga. Njegova vila u Beogradu, u Skerlićevoj 6, bila je pravi umetnički dom. U toj kući sa velikim ateljeom on će izvajati sjajna dela i mirno proživeti uz svoju drugu suprugu, Francuskinju, obožavanu lepoticu Margo. Ljubav koja je postojala između njih nije izražena rečima, kao što je to bio slučaj sa pesnicima i književnicima koji su svoje muze opevali, a svoju ljubav opisali. Ljubav Đorđa Jovanovića ostala je izrečena i ovekovečena u kamenu.
Mi danas Margo prepoznajemo u predstavi „Tuge“ (1907), umetnikove muze, od kojih je jedna upravo ovde na njegovom grobu u njegovom zagrljaju. Ona je inspiracija, nadahnuće, nikad u potpunosti razotkrivena tajna umetnikovog stvaralaštva. Lik voljene Margo, kao u „Tuzi“ - ženi sa velom po tipu barokne Donna velata, vidi se i u „Gordosti“ (1897) i „Studiji“ (1921), možda u lirskom „Mirisu ruža“ (1913), poetičnom „Proleću“ (1902), ali i u „Napuštenoj“ (1907), „Bahantkinji“ (1918), „Voću“ (1929), „Odmoru“ (1930), alegorijskim predstavama reka („Dunavska nimfa“ 1912, „Neva“ 1902).
Stotinu lica tuge
Mora se istaći da je Đorđe Jovanović uradio više modela tuge - „Devojka pod velom“ (muza), a neki su njegovu Margo prepoznali i u liku „Žaleće Srbije“ na grobu Živojina Mišića. Vojvodu Mišića i vajara Jovanovića vezivale su spone prisnih odnosa i služenja srpstvu, čemu su se predano posvetile i njihove supruge Nemica Lujza (Krikner) - Mišićeva žena i Francuskinja Margerita. Koliko je Đorđe voleo svoju suprugu govori i činjenica da se imanje Jovanovićevog ateljea u Skerlićevoj ulici vodilo na Margaretu, što je bilo bez presedana u to vreme.
Đorđe Jovanović je preminuo 26. marta 1953. godine. Dvanaest godina kasnije preminula je i njegova najdraža Margo. Njenu sahranu je organizovala ćerka Đorđeve sestre Jelene, Radmila Karađorđević, supruga princa Đorđa Karađorđevića.
Danas se na vajarevoj grobnici u kojoj počiva i njegova supruga Margo, uzdiže skulptura u kamenu u kojoj je vajar ovekovečio sebe, ali i svoje dve velike ljubavi: prema umetnosti - vajarstvu i svojoj muzi - supruzi Margo.
JKP Pogrebne usluge je uradilo Večnu vatru
Zahvaljujući iskustvu i ekspertizi u oblasti projektovanja i izvođenja memorijala, JKP „Pogrebne usluge“ angažovano je i van grobalja u svojoj nadležnosti (projektovanje, parterno uređenje, gradnja postamenata i drugo). Na toj listi su na primer spomenik dr Milutinu Ivkoviću Milutincu, kapitenu fudbalske reprezentacije Jugoslavije, koja je učestvovala na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. a koji se nalazi u parku kod stadiona „Partizan“, spomenik na Adi Ciganliji posvećen Hugu Buliju, beogradskom Jevrejinu koji je 1896. u Srbiju doneo prvu fudbalsku loptu. Tu su i spomenik Gavrilu Principu u Finansijskom parku, spomenik „Herojima sa Košara“ u parku preko puta bolnice „Dr Dragiša Mišović“, „Večna vatra“ na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda, Spomenik Petru Nikolajeviću Moleru u Molerovoj ulici.
Kompjutersko urezivanje slova na nadgrobnim obeležjima
Kamenorezačke radionice JKP „Pogrebne usluge“ Beograd su opremljene kompjuterski navođenim mašinama za urezivanje slova na nadgrobnim obeležjima. U ovim radionicama se izrađuju i fotografije na keramici i staklu, namenjene za postavljanje na nadgrobna obeležja. JKP „Pogrebne usluge“ obezbeđuje i posebne pogodnosti za sanaciju nestabilnih nadgrobnih obeležja primenom nove tehnologije koja garantuje njihovu dugotrajnu stabilnost.
Više informacija na:info@beogradskagroblja.rs, ili putem kontakt forme na internet stranici JKP „Pogrebne usluge“ Beograd:www.beogradskagroblja.rs.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)