NIKO NEĆE DA PREDAJE SRPSKI Prijavljeno samo 16 kandidata, evo šta kažu profesori na to

Znatno više kandidata se prijavilo za smer Jezik, kultura i književnost, 476, ali i to je zanemarljivo ako se ima u vidi da mesta ima za 1.143 brucoša.

Ko je kriv?

Profesorka srpske književnosti i jezika Jovana Radović (35) kaže da je već nekoliko godina sve manji broj studenata na univerzitetima u Nišu i Novom Sadu, a da je Beogradski univerzitet ipak privlačio više srednjoškolaca koji su želeli da jednog dana budu profesori srpskog jezika i književnosti. 

Međutim, kako objašnjava, izgleda da je trend smanjenog interesovanja za ove studije definitivno stigao i na Filološki fakultet u Beogradu.

- Kada sam ja upisivala Srpsku književnost i jezik u Beogradu 2006. godine, za 100 mesta borilo se dosta više od stotinu kandidata! Sada je broj mesta smanjen na 90, a bez obzira na to, ni ta mesta ne mogu da popune... Ima više faktora za takvo stanje, definitivno. Srednjoškolcima nedostaje svest o očuvanju i tradiciji našeg jezika, koji je najvažniji deo identiteta. Takođe, mogućnosti za zaposlenje su ograničene. U prosvetu se ulazi kada neko od zaposlenih ode u penziju, ili na određeno ukoliko je neka profesorka na porodiljskom odsustvu. Ukoliko se ipak zaposlite u školi, s fondom od 100 odsto časova, palata će vam biti oko 80.000 dinara, a ako ste i razredni starešina, možete računati i na oko 3.000 dinara mesečno više. Takođe, dosta svršenih profesora srpskog jezika i književnosti radi i u medijima kao novinari, urednici, ali i lektori - kaže sagovornica Informera.

Kako objašnjava, budući da je srpski jezik obavezan za polaganje male mature, ali i prijemnih ispita za neke od fakulteta, budući profesori srpskog jezika mogu da računaju i na ovaj posao s nepunim radnim vremenom.

- Dvočas može da se naplati 2.000 dinara, a nekada se drži pred više dece u isto vreme. Svi smo svesni da su profesori škola degradirani, u ovo vreme nije jednostavno raditi u školstvu... Svakako, ljubav prema maternjem jeziku je presudna za upisivanje ovog smera, što je i mene odvelo baš na Filološki fakultet. Sada mi se čini da je mlade teško privoleti da čitaju. Kao da se izgubio osećaj za magiju pisane reči. Jedna moja prijateljica radi u biblioteci i stalno mi govori kako sve manje mladih dolazi u biblioteku. Očigledno da sve to utiče na manju opredeljenost srednjoškolca da upišu studije za  profesora srpskog jezika - kaže Radovićeva.

Potrebna promena

Njena koleginica Aleksandra M. (27), koja predaje srpski jezik u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, navodi da je stanje s prijavljenim kandidatima za ovaj studijski program samo logičan nastavak negativnog trenda koji je prisutan poslednjih godina.

- Za nas koji smo studirali srpski ovo, nažalost, nije iznenađenje. Naš poziv je potpuno zanemaren. Takođe, Filološki fakultet je zastareo, potrebne su inovacije i novi studijski programi da bi se privukli studenti - kazala je Aleksandra.

Svi bi na FON, Ekonomski i ETF

Dok srednjoškolci izbegavaju Filološki fakultet, na čak 13 od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta više je prijavljenih kandidata nego što ima mesta, a najveće interesovanje ove godine je za Fakultet organizacionih nauka (FON), Ekonomski i Elektrotehnički fakultet, kao i Stomatološki i Medicinski. Tako je na FON, za smer Informacioni sistemi i tehnologije, prijavljeno čak 1.478 kandidata, a ima mesta za 590, dok je za Menadžment i organizaciju prijavljeno 1.058 budućih brucoša, a mesta ima za 590.

Veliko interesovanje je i za Elektrotehnički fakultet (ETF), gde su se za softversko inženjerstvo prijavila 424 kandidata, a ukupan broj mesta je 180. Na Ekonomskom fakultetu u prva dva dana prijave je podnelo 1.935 kandidata, a mesta ima za 990. Svršeni srednjoškolci su zainteresovani i za psihologiju, te se ove godine za taj smer na Filozofskom fakultetu prijavilo 816 osoba, a ima mesta za 116.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI