VIDOVDAN, NAJVEĆI PRAZNIK SRBA Ovi događaji su se odigrali na današnji dan
Bitka u kojoj su poginula oba vladara, u kojoj je život izgubilo nebrojeno mnogo vojnika i koja je označila gubitak slobode za srpski narod, neraskidivo je povezana sa idealnom mučeništva i opredeljenjem za večno naspram prolaznog. A sve se to ogleda i u - Vidovdanu!
Za državni praznik, Vidovdan je prvi put proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja. Ali, nije ovaj dan uvek obeležavan kao državni praznik. Postojao je deo istorije u kom nije obeležavan nikako.
Posle 1929. godine godine kralj Aleksandar Karađorđević zabranio je zvanično proslavljanje Vidovdana kao državnog praznika. U svetlu stvranja tadašnje države Srba, Hrvata i Slovenaca jasno je zbog čega sve što je bilo samo srpsko više nije imalo podršku vladara. Pod izgovorom da je previše nacionalistički i da ugrožava ideju "integralnog jugoslovenstva", ovaj praznik je ukinut.
Kao nacionalni praznik slavio se i u Kraljevini Jugoslaviji, a u red državnih praznika vraćen je 2001. godine, ali se obeležava se radno. Zašto?
Sociolog Slobodan Vuković objašnjava za portal Telegraf da ne mora svaki praznik da bude neradni, ali da je ovaj dan najvećim srpskim praznikom proglasio narod.
- U našoj zemlji ima mnogo državnih praznika, a Vidovdan se obeležava na više mesta i načina od većine. Eto, i to što se na ovaj dan, posle 15 godina otvara Naodni muzej, smatram jednom vrstom slavlja - objašnjava on.
Vuković objašnjava da Vidovdan ima istorijski značaj, bez obzira na to što je Kosovska bitka izgubljena, odnosno što je u njoj poginulo mnogo ljudi.
- Tome je najviše doprinela narodna poezija, jer je u pesmama Vidovdan okarakterisan kao veliki dan, a narodno stvaralaštvo oduvek je imalo veliki uticaj nastvaranje vrednosnih sudova. Država ga možda nije stavila na spisak neradnih dana, ali to ne umanjuje njegov značaj - kaže Vuković.
Verski analitičar Drašno Đenović smatra da je Vidovdan mnogo značajniji u istorijskom delu, nego kao crkveni praznik.
- Vidovdan je simbol gubitka slobode, ali i velike borbe za slobodu, a vezuje se i za mnogo drugih stvari koje su nam se dešavale tokom istorije. Nekako se uvek pogađalo da se sudbonosne odluke odluke donose na ovaj dan. Da nije tih istorijskih događaja koji mu daju značaj i da crkva na sebe nije preuzela deo očuvanja etničkih vrednosti, ovaj praznik ne bi imalo toliki značaj - objašnjava Đenović.
Dramatični događaji iz novije istorije samo su ojačali njegovu simboliku - od mitskog kosovskog izbora za carstvo nebesko, preko Principovog pucnja u gradu na Miljacki, do uspona i pada Slobodana Miloševića i otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Jedni kažu - sudbina, drugi - slučajnost, ali ovi događaji učinili su da se svaki Vidovdan u Srbiji dočekuje sa pomešanim osećanjem ponosa i zebnje.
KOSOVSKI BOJ (1389)
TAJNA KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881)
Ovim ugovorom Srbija se obavezala da neće zaključivati bilo kakve političke ili ekonomske ugovore sa drugim zemljama, bez prethodnog odobrenja Austrougarske. U zamenu za potpunu potčinjenost Beču, srpska država i dinastija Obrenovića su kao kraljevina dobile međunarodno priznatu nezavisnost.
BALKANSKI RAT (1913)
Samo nekoliko sati po okončanju vidovdanskog praznovanja 28. juna, Bugari su izveli napad na Bregalnici, što je bio uvod u Drugi balkanski rat.
ATENTAT NA FERDINANDA (1914)
Plan austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda bio je da dolaskom u Sarajevo na Vidovdan ponizi i disciplinuje neposlušne Srbe. Ipak, na krilima kosovskog mita o žrtvovanju, Gavrilo Princip pucao je u Ferdinanda i ubio ga je.
VERSAJSKI SPORAZUM SA NEMAČKOM (1919)
Versajski sporazum kojim je okončan Prvi Svetski rat potpisan je 28. juna 1919. godine, u čemu se nalazi prava simbolika s obzirom na to da je rat i počeo napadom na Srbiju.
VIDOVDANSKI USTAV SHS (1921)
REZOLUCIJA INFORMBIROA (1948)
Još jedan Vidovdan, kada je Srbija, tada unutar Jugoslavije, morala da bira između Istoka i Zapada. Na ovaj dan su definitivno prekinuti odnosi Titove Jugoslavije i Istočnog bloka koji su činili Sovjetski Savez i ostale satelitske države.
USPON MILOŠEVIĆA NA GAZIMESTANU (1989)
Upravo na Vidovdan Slobodan Milošević se ustoličio u nacionalnog vođu Srba u očima svojih protivnika i celog sveta održavši govor na Gazimestanu na proslavi 600 godina Kosovske bitke.
SRBI U HRVATSKOJ (1990)
Sa namernom simbolikom, amandmanima na Ustav Hrvatske, Srbi su 28. juna 1990. prestali da budu konstitutivni narod ove republike.
MILOŠEVIĆ ISPORUČEN HAGU (2001)
Tačno 12 godina posle govora na Gazimestanu, Milošević je izručen sudu u Hagu. Datum izručenja gotovo da je izazvao više kritika nego sam događaj. Jedni kaću da je u pitanju nacionalno poniženje, dok drugi veruju da je ovim datumom pružena prilika Miloševiću da ponovo na Vidovdan uđe u istoriju.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)