POČELO POPUNJAVANJE LISTE ŽELJA Najgore je da dete ostane neupisano, a ove škole su bile najpopularnije prošle godine

Darko Eger, direktor OŠ "Kneginja Milica", objasnio je na koji način se popunjava lista želja

- Tu se često pravi grešku šta je šta. Roditelji često misle da je škola isto što i obrazovni profil, ali to nije slučaj. Jedna škola može imati više obrazovnih profila. U nekim školama imate više obrazovnih profila. Recimo gimnazije mogu imati prirodni, društveni i opšti smer. A svaki od tih obrazovnih profila može da upiše određeni broj učenika. Na osnovu toga formira se koliko je bodova potrebno da se neki obrazovni profil upiše - kaže Eger za "Blic".

Samo popunjavanje liste želja potrebno je uraditi racionalno, jer se svi podaci sa popunjenih lista želja unose u program Ministarstva prosvete koji potom raspoređuje decu tamo gde ima mesta, a na osnovu njihovog uspeha, ali i potražnje za tim obrazovnim profilima.

- Oni brojevi poena koji su objavljeni u Informatoru nisu konačni. Ti podaci pružaju deci i roditeljima okviran uvid u to kako je izgledalo interesovanje, odnosno koliko je poena bilo potrebno za pojedinačne obrazovne smerove. Roditelj i deca tu često prave grašku misleći da su ti brojevi tačni, to je prikaz nekadašnjeg interesovanja učenika - govori Eger.

On kao primer navodi da ako bi u jednoj školi za određeni obrazovni profil (smer) bilo samo 30 mesta na koja konkuriše 30 učenika koji iz škole i sa male mature imaju maksimalni uspeh to bi značilo da bi za taj obrazovni profil u bilo potrebno imati minimalno 100 poena.

- Vi nikada ne možete znati koliki je minimalni broj poena za određenu školu. Zato mi roditeljima sada govorimo da kod popunjavanja liste želja među prvih pet ili šest želja budu baš želje dece, drugih desetak budu neke ostvarive želje, a poslednjih četiri ili pet škola bude ono što bi dete sigurno moglo da upiše - objašnjava Eger.

Alo/Tanjug

Najgore je da dete ostane neupisano

Eger je objasnio da je veliki problem ako dete ostane neupisano u školu, iako se to retko dešava apelovao je na roditelje da obrate pažnju, jer je to "najgore što detetu može da se desi". Kako kaže do ove situacije dolazi se pretežno zbog toga što deca nisu dobro popunila liste želja, i nisu upali u željene škole.

- Može da se desi da je interesovanje za neke škole ove godine veće nego prethodnih, pa da je potrebno mnogo više poena i da deci zafali, o,2 poena. U tom slučaju, ako dete ima dovoljan broj poena za obrazovni program koji nije navelo na listi ne može da ode u tu školu i da traži da se tu upiše - kaže Eger.

Ako dete ne upiše srednju školu u prvom, održavaju se drugi i treći upisni krug

- U tom slučaju dete ide u drugi ili treći krug, a tu broj osvojenih poena nema gotovo nikakav uticaj na rangiranje jer se deca rangiraju tamo gde je ostalo slobodnih mesta za taj obrazovni program. Tada deca koja imaju 90 poena dolaze u situaciju da se upisuju u neke škole u koje su se upisivala deca sa 60 poena - kaže Eger.

On napominje da se drugi i treći upisni krugovi završe već u prvoj nedelji jula, a da se samo u avgustu održava polaganje male mature za one učenike koji iz nekog razloga nisu mogli da je polažu u redovnom terminu. Deca koja u avgustu budu polagala malu maturu biće raspoređena po školama gde ima mesta za te obrazovne profile koje su izabrali na listi želja.

Koliko je poena trebalo prošle godine

Sudeći prema informacijama koje je Ministarstvo prosvete objavilo za 2022. godinu, u većini škola došlo do spuštanja poena i za 1 poen, a ponegde i za nekoliko, možda će osmake ove godine sačekati slična situacija koja će im olakšati upis.

U velikim gradovima najteže upisati gimnazije, dok je u manjim teško bilo upisati željene smerove u medicinskim školama.

Tako je za smerove u pojedinim gimnazijama u Beogradu bilo potrebno između 94,66 i 97,08 bodova. U Novom Sadu je u gimnazijama za smerove osmacima trebalo čak i 100 poena, odnosno rezultat sa svim tačnim odgovorima.

Slična situacija i velika potražnja za gimnazijama prisutna je i u Nišu, gde je za upad u gimnaziju "Bora Stanković" na matematičkom smeru prošle godine bilo potrebno čak 94,65 poena.

Kao sa gimnazijama u ova tri velika grada, u Kruševcu, Vranju, Leskovcu i Novom Pazaru medicinske škole bile su te koje su zahtevale visok broj poena za upis. Prema dostupnim podacima za upis kruševačke medicinske srednje škole minimalni broj bodova prošle godine kretao se od 89-90, isto je bilo u Vranju i Leskovcu, dok je za novopazarsku medicinsku školu bio potreban poen više, odnosno 91.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI