IGUMAN MANASTIRA RIBNICA JE JUTJUB ZVEZDA, SVIRAO JE SA EKV-OM Ko je monah koji je isprozivao Anu i Bastijana?

Monah Arsenije je ponovo u žižu javnosti dospeo nakon što je isprozivao našu bivšu teniserku Anu Ivanović i njenog supruga Bastijana Švajštajgera.

Inače, pre nego što se zamonašio, bio je veoma aktivan na muzičkoj sceni takozvanog Novog talasa. Svirao je sa članovima EKV, a o svom iskustvu 2006. je objavio knjigu "Bog i rokenrol". 

Bio je svedok stradanja svojih prijatelja iz kultne beogradske grupe Ekatarina Velika, u vremenu iz kog ga mnoge starije generacije pamte.

Sedam godina Arsenije je proveo u manastirima širom sveta, bio osamljen pet godina na planini bez kontakta sa svetovnim, da bi pronašao put spasenja i izašao iz pakla iz kog nisu mogli njegovi prijatelji.

U manastiru Ostrog Arsenije je otvorio dušu otvoreno pričajući o narkoticima, svom i životu svojih prijatelja.

- Naduvaš se hašišom, uzmeš gitaru, kreneš u svoj svet, a od tog sveta, samo je jedan korak do suicida - počinje priču Arsenije.

Biografija oca Arsenija

Aleksandar Jovanović rođen je u Beogradu 1960. godine, u porodici prosvetnih radnika, u svetu muzike bio je poznat pod nadimkom Aca Plavi. 

Završio je Treću beogradsku gimnaziju, koju je upisao 1975. godine. Kasnije je diplomirao na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, iako mu je želja bila da studira Akademiju likovnih umetnosti. Za vreme studija bio je deo društva najpoznatijih rok muzičara jugoslovenskog "crnog talasa", a tu su bili umetnici poput Milana Mladenovića, Bojana Pečara, Margite Stefanović.

On se 1989. godine preselio u Njujork, sa svojim najboljim prijateljem Dušanom Gerzićem Gerom, sa kojim se družio joj od ranog detinjstva. U Njujorku postaje deo istočnjačke sekte "Guru Maharadži", kao i instruktor transcendentalne meditacije. Tamo upoznaju i hrvatskog fotografa Stefana Lupina. U Americi je otkrio pravoslavlje, za koje smatra da ga je spasilo od poroka i greha.

Aleksandar 1993. godine prvi put odlazi u Svetu Goru, a te godine kreće i njegov život iskušenika u manastiru Visoki Dečani. Naredne godine, 1994. zamonašio se i dobio monaško ime Arsenije.

Zanimljivo je da je Arseije 2006. godine objavio knjigu pod nazivom "Bog i rokenrol", u kojoj su glavne teme njegova mladost, život u Njujorku, svet poroka i smrt prijatelja. On je govorio o tome da je rokenrol za njega veoma bolna tema i da mu je upravo rokenrol odneo mnogo voljenih ljudi.

Knjiga naišla na osude

- Kada sam objavio knjigu "Bog i rokenrol" neki su mi zamerili. Pitali me ko će to da čita. A mladi su je delili između sebe, koliko njih se skinulo s droge posle moje knjige. Moramo da živimo u ovom vremenu, a ne u srednjem veku - priča monah Arsenije.

- Rođeni smo u Beogradu, bili nerazdvojni od detinjstva: ja, Milan Mladenović, Bojan Pečar, Magi, Ivica Vdović… Bojan i ja smo u to vreme imali svoju grupu, ja sam pevao i svirao klavijature. Mi smo bili ljudi koji su hteli nešto novo. Bili smo deca beogradskog asfalta, velikog srca, svi talentovani za umetnost. Međutim, krenuli smo putem kojim nismo imali nameru, a u tom komunističkom periodu možda je to i bio jedini način da iskažete bunt i upadnete u varljiva četiri zida rokenrola - priseća se monah.

Kako tvrdi, svi njegovi prijatelji - muzičari, pesnici, glumci, slikari - pokošeni su sidom, hepatitisom i pronađeni predozirani. Oni koji su ostali da žive još uvek su među istim zidovima. Najbolniji gubitak za Arsenija je najbolji drug iz detinjstva, slikar Dušan Gerzić Gera kog je takođe pokosio heroin.

- Rokenrol ostavlja ožiljke i teške posledice - vraća se sećanjima Arsenije.

Diplomirani stomatolog Aleksandar Jovanović, danas monah Arsenije, uspeo je da se spase na svoj način:

- Pisao sam otvoreno, a Bog mi je svedok da nisam ništa izmislio, jer sam i ja praktično bio gori od svih njih - priznaje Arsenije.

Svoje nastupe objašnjava kao mistične obrede

- To su bile električne liturgije, na toj liturgiji pričešće je bio narkotik, džoint ili crta. A kako je svet rokenrola tako dobar, zašto nam treba narkotik - postavlja pitanje i sebi i deci ovog veka.

- Moje je da pokušam da objasnim i prevedem ljudima ono što ne vide, jer nisu iskusili, jer i ja sam bio mangup, probisvet, čitao sam i gledao i doživeo svašta. Rokenrol ima neki smisao samo u počecima i da to bude samo jedna vrsta bunta protiv sivila svakodnevice, ukoliko se pređe granica, uz konzumiranje narkotika, on postaje otrovan, ako se pretera postaje smrtonosan - zaključuje priču monah Arsenije.

Ko je monah Arsenije danas?

On je pravoslavni učitelj, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji drži duhovnu propoved na jedan specifičan način, tako što se praktično ispoveda pred prisutnim audotorijumom. A njegova ispovest je toliko moćna i poučna jer je lična i iskrena, stoji u komentarima ispod njegovih emisija na Jutjub kanalu.

Nedavno, u jednom svom intervjuu, osvrnuo se na najrasprostranjeniju bolest savremenog društva - depresiju i otkrio razlog zbog čega ova pandemija ne prestaje. Tajna je u jednoj stvari!

Brzina koju živimo i koja nam je nametnuta vodi, kaže, na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u restorane:

- Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu.

Uzrok ovakvog stanja je, prema rečima oca Arsenija, nedostatak ljubavi.

- Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera - Arsenije nam prenosi mudrosti.

U veri je ključ

Otac Arsenije kaže da u ovom vremenu naša pravoslavna crkva, odnosno sveštenici moraju da budu spremniji da daju odgovore omladini.

- Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks - objašnjava otac Arsenije i dodaje da je Crkvi potreban aktivniji misonarski rad, ali ne ka onima koji su već u Crkvi, nego kao onima koji su van nje.

Sami pravimo pakao, a ne Bog

Otac Arsenije objašnjava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca.

- Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela - učina nas mudrac Arsenije.

Svoje mudrosti otac Arsenije Jovanović uredno deli u svojim emisijima, kako bi i nas oplemenio, produhovio. Jedna je nazvana "Drevne mudrosti Arsenija", a druga pod njegovim imenom "Monah Arsenije - zvanični kanal manastira Ribnica".

Zalaganje za kosovski zavet

U jednoj od svojih beseda, otac Arsenije priča da se Srbi nikoga inikada nisu plašili, a ponajmanje onih koji žele da nam uzmu Kosmet!

- Da li su se Nemanjići nekoga plašili? Da li se Knez Lazar uplašio sile Azijske kada su, kao nepregledno i nebrojeno jato skakavaca, pali na Balkan? Da li se Karađorđe plašio Turaka i poturica, da li su se Nadežda, Milunka, Mišić, Putnik, Bojović, Stepa i ostale vojvode i vojnici lavljih srdaca plašili Švaba i švapskih sluga i konjušara, da li se Draža Mihailović plašio, da li su se i naši partizani, i to su sve bili Srbi, uplašili Nemačkog krvoločnog Vermahta – nisu! Niko se od njih nije uplašio! Uvek je Srbin ustajao protiv nepravde i ginuo, ali na kraju uvek pobeđivao - priča naš veliki duhovnik i dodaje:

- Ne dozvolimo ni danas da nas ucenjuje bilo ko i bilo za šta! Ako neko izda Kosovo, na njega pada kletva Lazareva!

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI