TOPLOTNI UDAR MOŽE BITI KOBAN Lekari upozoravaju - Evo šta su prvi simptomi i šta odmah treba da uradite

Veoma opasno vremenski uslovi, kako je objašnjeno, znači ozbiljno odstupanje mikroklimatskih i ambijentalnih uslova od onih u zoni termalnog komfora, a što predstavlja povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog osipa, toplotnog edema, toplotne sinkope, toplotnih grčeva, toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.

Toplotni udar je najozbiljnija posledica visokih temperatura, on može biti i koban, a naš čuveni kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić objašnjava da njega karakteriše sniženje krvnog pritiska, zbog čega automatski mozak nema dovoljno krvi.

- U zavisnosti od vremenskih uslova, odnosno temperatura naš organizam reaguje širenjem ili sužavanjem krvnih sudova. Pri visokim temperaturama, krvni sudovi se jako šire, dolazi do pojačanog znojenja, i onda često krvni pritisak padne na granice koje su niže od normalnih. Toplotni udar se, upravo, karakteriše sniženjem pritiska. Automatski mozak nema dovoljno krvi, javlja se jedna vrsta nesvestice, omaglice, pacijent oseća da je nemoćan, malaksao, slab, ima ubrzan puls.  To se često dešava u velikim gradovima, u centralnim regionima, gde je temperatura veća jer se zagrevaju zidovi i asfalt. Bilo ko da oseti ove simptome, treba da sedne u obližnji restoran ili na klupu, da se osveže sladoleom, ili hladnim osvežavajućim napitkom - kaže prof. dr Ristić.

Ukoliko osoba padne u nesvest, najpre je treba postaviti u ležeći položaj, na leđa, i da joj se podignu noge.

- Padanje u nesvest je posledica sniženja krvnog pritiska i nedovoljne vaskularizacije mozga. Podizanjem nogu, povećava se količina krvi koja je usmerena prema centralnom nervnom sistemu, to jest mozgu. Potrebno je i ako se taj pacijent povrati, da mu se da izvesna količinu tečnosti, odnosno voda, i da se odvede u ambulantu da mu joj se uradi EKG i videti tačno o čemu se radi - savetuje prof. dr Ristić.

Profesor kaže da na vreme ne možemo da utičemo ali možemo da izbegavamo izlazak u spoljnu sredinu kada su visoke temperature, eventualno se kretati po hladovini, i da budemo adekvatno obučeni, odnosno laganije nego što je uobičajeno.

- Najbolje je da dane toplotno talasa provodmo u kući, uz klimu, tačnije u rashlađenom prostoru, ili u brdima ili na planinama. Pacijenti koji uzimaju kadriovaskularnu terapiju, to treba da čine redovno, eventualno d je smanje ili povećaju, uz konsultaciju sa lekarom. Na primer, neko ko ima visok pritisak, pošto se krvni sudovi na visokoj temperaturi šire a smanjuje krvni pritisak, možda bi trebalo da smanji dozu lekova - objašnjava prof. dr Ristić.

"Batutove" izdao mere prevencije za građane u mestima koji su u crvenoj zoni, odnosno u mestima gde je vreme veoma opasno. To su:

- Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati, kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa.

- Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature;

- Redovni unos tečnosti (1 čaša vode/20 min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.

- Pojava toplotnih edema gornjih i donjih ekstremiteta prevenira se regularno obavljenom aklimatizacijom na uslove povišene spoljne temperature vazduha.

- Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1 - 2 dana.

- Na svaku pojavu konfuznosti, nesvestice, izrazito tople i suve kože potražiti hitnu lekarsku pomoć.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI