SUPERĆELIJSKA OLUJA JAČA OD ATOMSKE BOMBE Najtopliji dani prete razornim neveremenom, grmljavinske nepogode traju dugo

Prema definiciji Svetske meteorološke organizacije kumulonimbus je težak i gust oblak, znatnog vertikalnog obima, u obliku planine ili ogromnih kula. To je oblak vertikalnog razvoja i za njegovo formiranje je potrebno da hladan i vlažan vazduh naiđe na toplu podlogu. Zato se grmljavinski oblaci - kumulonimbusi najčešće formiraju u toplijoj polovini godine - objašnjava prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ i stalni predstavnik Srbije pri Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Grmljavinska nepogoda nastaje tek kada se oformi oblak koji se horizontalno prostire nekoliko desetina kilometara, dok mu se vrhovi podižu od pet kilometara visine sve do nižih delova stratosfere. Osnovna jedinica u građi takvog kumulonimbusa je "konvektivna ćelija", homogena celina unutar oblaka u kojoj dolazi do snažnog vertikalnog vazdušnog strujanja kada se vreo vazduh sa tla podigne do hladne i vlažne vazdušne mase na visini.

- Ako kumulonimbus sadrži više ovakvih ćelija, on se naziva višećelijski. Superćelijski oblaci sadrže superćelije, složenije tvorevine koje karakteriše cirkulacija istih i kod kojih je otežano dejstvo u cilju sprečavanja grada. Energija kojom raspolaže kumulonimbus upoređuje se sa energijom atomske bombe. Posledica ove energije su jaki olujni vetrovi koji ponekad čupaju drveće, kidaju električne vodove, oštećuju krovove građevinskih objekata - navodi prof. dr Nikolić.

Foto: printskrin Instagram

Grmljavinsku nepogodu retko čini jedan kumulonimbus. Obično se radi o grupi ovakvih oblaka, a svaki od njih predstavlja jednu grmljavinsku ćeliju, koja prolazi kroz tri stadijuma: razvoja, zrelosti i nestajanja, uglavnom nezavisno od ostalih ćelija.

- Ciklus za svaku posebnu ćeliju traje oko jedan sat, s tim što prva dva stadijuma, kada je aktivnost najveća, traju 30-40 minuta. Grmljavinske nepogode traju i duže, jer svaku od njih najčešće čini skupina grmljavinskih ćelija. Pri prelasku neke od tih ćelija u poslednji stadijum, dolazi do izraženog silaznog kretanja vazduha što može dati jak impuls za razvoj nove ćelije. Ponekad se na ovaj način može regenerisati i susedna ćelija u fazi nestajanja, pa se u već relativno mirnom oblačnom sloju neočekivano nastavlja grmljavinska aktivnost - kaže prof. dr Lazar Lazić, sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

U slučaju frontalnih grmljavinskih nepogoda često se stvara više stotina kilometara dugačak pojas kumulonimbusa zvani "grmljavinski zid", u kome svaki od višećelijskih oblaka sa visinom vrha od preko 20 kilometara ima akumuliranu energiju veću nego prosečna atomska bomba.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI