SRAMOTA Beogradske gazde izbegavaju Mašu Stojković (26) jer je osoba sa invaliditetom

Naime, ova devojka rodom iz Bora, školovala se u Beogradu i tokom studija je živela u studentskom domu. Sada, nakon završenih osnovnih i master strudija na Pravnom fakultetu dobila je posao u Prvom osnovnom sudu i rešila da iznajmi stan. Međutim, vlasnici su puni predrasuda i kada čuju da je ona u kolicima – bukvalno i figurativno joj – zalupe vrata.

- Smatraju osobe u kolicima nesposobnima, misle da mi ne možemo ništa sami, pa se plaše da nas prihvate. Verovatno misle da ću demolirati stan pošto sam u kolicima ili se plaše da neću imati novca da ga platim. Međutim, ja sam potpuno samostalna osoba i još uvek ne mogu da verujem da toliko dugo tražim stan – žali se Maša.

A ta njena agonija traje od maja.

- Pošto sam zasnovala radni odnos gubim pravo da živim u domu. Prvo sam samo gledala oglase, zvala, išla da gledam stanove. Mnoge sam naravno u startu odbacila jer zgrade nemaju rampu, lift, ili jednostavno ne odgovaraju životu sa kolicima. A mislila sam da će među onima koje sam ocenila kao odgovarajuće da bude i dobrih stanova i da ću se u neki useliti, ali ništa od toga! Kada čuju ili vide da sam u kolicima, vlasnici odmah krenu da se vade, da odugovlače, izmišljaju neke druge interesente i dogovor propadne – priča ona za Alo!

Alo.rs/ M. S.

Kada je videla da potraga slabo napreduje, angažovala je i agenciju, ali i dalje ništa. Od agenata ni traga jer ne uspevaju da se dogovore sa stanodavcima.

- U najnovijem oglasu sam napisala „molim bez predrasuda“, jer mi je od istih muka. Od rođenja se susrećem sa njima, i tokom odrastanja, školovanja, pa i sada. Kada me je jedan čovek veoma zainteresovan nazvao i rekao da ima stan za mene, ponadala sam se da je konačno došao taj dan, međutim, ispostavilo se da nije shvatio da sam u kolicima. Čak sam otišla i da ga upoznam, da vidi da sam normalna, ali ništa ga nije ubedilo – kaže ova razočarana devojka.

Da li stanodavci misle da Maša neće biti u stanju da održava prostor,

- Ja sam bila zatečena tim njihovim stavovima, pa sam ovih dana shvatila šta je srž problema – neki se boje da ću kolicima da im oštetim nameštaj i pragove, drugi misle da ću tražiti da mi se spušta kirija, treći da zakoni mene više štite zbog invaliditeta, pa da neće moći da me se otarase jednom kada me prime da stanujem kod njih. Sve su to neistine i nelogičnosti, ja sam jasno napisala i šta mi treba i šta nudim, tako da sve preko toga može da se reguliše ugovorom, nema bojazni – kaže ova visprena i hrabra devojka.

- Kako sam sada u pregovorima za jedan stan, nadam se da će ovo biti srećan kraj potrage – kaže Maša za kraj i dodaje da je nakon ovog iskustva više ništa ne može iznenaditi.

Ceo život predrasude

Kako kaže Maša, kao da joj je sudbina da se bori sa predrasudama.

- Zbog raznih neprijatnih situacija sa koijima sam se susretala u životu zbog invaliditeta, nemalo puta sam pomislila „zašto baš ja moram da budem osoba sa kolicima“, jer pogledi ljudi bole, a da ne govorim o diskriminaciji kao što je ova. Kod nekih ljudi vlada nerazumevanje i oni misle da mi koji imamo neki invaliditet, ne možemo ništa u životu da postignemo, bilo da je to obrazovanje, posao, veza, brak, porodica i plaše se da nas prihvate.

Kačila oglase po banderama

Nakon bezbrojnih pokušaja, Maša je jednog dana išla ulicom Vojvode Stepe i kačila oglas od jedne do druge bandere. To je izazvalo pažnju prolaznika, ali je i nekoliko stanodavaca javilo, a ova uspešna pravnica se nada da će ovih dana naći i svoj krov nad glavom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI