"SETIM SE DA NEMAM SVOJE I TAKO MI IDE ŽIVOT" Sećanje na krvavu žetvu u Starom Gracku

Jul mesec se u Starom Gracku pamti po bolu, žetvi koja nije donela žito, već klasje obojila crvenom bojom. Tog sunčanog dana prolivena je krv četrnaestoro meštana ovog sela.

Slavica Janićijević Popović je 23. jula izgubila četiri člana porodice – oca, dvojicu stričeva i brata koji je imao samo 17 godina – Novicu Janićijevića.

"Tog dana je bilo toplo, međutim, kasnije negde oko 18 časova, kada su oni otišli na žetvu, počeo je neki vetar da duva. To se desilo i u Gračanici, a i ovde, meštani tako kažu. Meni je javljeno u 3 sata ujutru, jer veze telefonske nismo imali da iz sela zovu. Mene iz Kragujevca zovu i javljaju da su moji poginuli. Šta reći, ta bol me i dan danas prati. Šest dana su ih držali u Prištini, navodno je vršena obdukcija, međutim, od toga nemamo ništa, nikakav papir. Sahrana je bila u sredu, moj brat bi u ponedeljak napunio 18 godina, u petak je stradao, a u sredu je sahranjen. Ta sahrana mi je ostala u sećanju bolnom, i reči Kušnera koji je rekao da će svaki kamen da pomeri da pronađe počinioca, 24 godine od toga nema ništa“, priseča se Slavica Janićijević Popović.

Zajedno sa Novicom ranama pričinjenim od stotine metaka podlegli su i Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Slobodan, Mile i Momir Janićijević, Stanimir i Boško Dekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepsić.

Porodice na groblje odlaze isključivo pod pratnjom, život se u selu promenio, mladi odlaze, a Slavica ne izlazi iz kuće bez fotografija svojih najmilijih i poručuje da će ih nositi dok je živa.

"Dok sam živa nosiću sliku svoje rodbine, ali i svih 14 stradalih. Svakog vojnika Kfor-a koga vidim, i u Gračanici, ja im pokažem sliku, da znaju da počinioci nisu kažnjeni, a da je 14 žetelaca masakrirano. Dok sam živa nosiću slike. Brat mi daje veliku snagu, on je sa mnom, bar tako osećam. Ne prođe ni dan da ih se ne setim, pogotovu sada kada vidim kombajnu, već je vreme žetve, počinjem da plačem. Setim se da nemam svoje i tako ide život“, kroz suze priča Slavica.

Unmik je u oktobru 2007. godine uhapsio Mazljuma Bitićija iz sela Veliki Alaš, u blizini Starog Gracka, zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu srpskih žetelaca, međutim, on je dva meseca kasnije pušten iz pritvora usled nedostatka dokaza.

"Kirivim Kfor, koji je bio zadužen za sve. Često se pitam zbog čega ih nisu pratili. To bih volela da pitam vojsku koja je bila ovde, zbog čega tog dana nisu išli da prate naše meštane", pita se Slavica.

Sedam Albanaca bilo je pod istragom, ali nijedan nije odgovarao za zločin. Specijalno tužilaštvo u Prištini, zajedno sa Euleksom je 2017. godine obustavilo istragu zbog nedostatka dokaza.

"Ta vest mi je bila druga njihova sahrana. Druga sahrana mog brata koji je ubijen sa 17 godina. Svih koji su masakrirani. Da od institucija, kao što su Euleks i Kfor, sa kojim smo živeli u nadi da će nam pomoći, dobiješ takvu odluku da je obustavljena istraga. To je bolno za svaku porodicu, mi u njih gledamo kao zaštitu, kao podršku, da pronađu svakog Srbina na Kosovu. Ja ne znam kako su smeli da donesu takvu odluku bez pitanja porodica, ja mislim da se i mi pitamo, jer smo mi oštećeni kao porodice“, ističe Slavica.

Svake godine u Starom Gracku, ispred spomenika nevino stradalima, služi se pomen odakle se upućuju pozivi međunarodnim predstavnicima da ponovo pokrenu slučaj, ali i poručuje da Srbi svoje žrtve neće zaboraviti.

Na spomeniku je pored imena stradalih napisano: "U mom se selu vesela žetvena pesma ne čuje više, a na meni je da svedočim i pamtim zlo počinjeno, da nikad ne zaboravim".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI