MUŠKARCI U PROSEKU ŽIVE KRAĆE 5 GODINA OD ŽENA Evo šta je uzrok vidne razlike u smrtnosti između polova

Brojke RZS-a svedoče da je u prvoj godini života 2022. godine preminuo 151 dečak i 99 devojčica, dok je od prve do 14 godine preminulo 65 dečaka i 59 devojčica. O fatalnijem uticaju puberteta na ponašanje dečaka ilustrativno svedoči činjenica da je od 15 do 24 godine umrlo 214 dečaka i 63 devojčice, dok je u periodu od 25 do 34 godine umrlo 394 mladića i 166 devojaka. I u srednjem životnom dobu, broj preminulih muškaraca je duplo veći od broja žena – od 35 do 44 godine umrlo je 1.007 muškaraca i 565 žena, dok je od 45 do 55 godine preminulo 7.576 muškaraca i 4.207 žena. Brojke govore da je lane umrlo 7.576 muškaraca i 4.207 žena u dobi od 55 do 64 godine, odnosno 16.374 muškaraca i 11.707 žena u dobi od 65 do 74 godine.

Tragajući za odgovorom na pitanje zašto muškarci žive kraće od žena, viši naučni saradnik u Centru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka dr Ivan Marinković je u istoimenom tekstu objavljenom u zborniku „Promišljanja aktuelnih društvenih izazova – regionalni i globalni kontekst” istakao da gotovo nema zemlje na svetu u kojoj muška populacija ima duže očekivano trajanje života. Istraživanja su pokazala da, čak i u vreme epidemija i gladi, žene i dalje imaju nižu smrtnost od muškaraca.

„Razlika između polova javlja se već kod odojčadi i dece do pete godine, jer dečaci imaju znatno višu stopu smrtnosti. U uzrastu od pete do 14 godine smrtnost opada kod oba pola, ali u populaciji mladih i sredovečnih muškaraca ponovo značajnije raste – u periodu od 20 do 34 godine stope smrtnosti muškaraca su tri do pet puta više u odnosu na žene. Zbog toga fenomen veće smrtnosti muškaraca već dugo zaokuplja pažnju istraživača i ta zakonomernost još uvek nije u dovoljnoj meri objašnjena”, navodi dr Ivan Marinković.

On objašnjava da su faktori koji utiču na razliku u smrtnosti između polova različiti i najčešće ih je nemoguće izolovano posmatrati. Naime, pored biološke uslovljenosti, razlika se još značajnije formira zbog drugačijeg ponašanja muškaraca i žena. Muška populacija u proseku više konzumira duvan i alkohol, lošije se hrani, manje vodi računa o sopstvenom zdravlju i ređe ide kod doktora. Pored toga, nasilni uzroci smrti su neuporedivo češći u populaciji muškaraca.

„Razlike u ponašanju polova, po mnogim istraživačima, imaju presudan uticaj na smrtnost muškaraca i žena. Kao pojedinačno najjači faktor smrtnosti, vezan za individualno ponašanje, ističe se uticaj pušenja. Pušenje je najveći uzrok mortaliteta i kod muškaraca i kod žena u Srbiji – četvrtina svih smrti kod muškaraca povezuje se sa duvanom, dok je kod žena duvan odgovoran za devet odsto svih smrtnih ishoda. Kada bi se eliminisala smrtnost zbog pušenja, muškarci bi imali duže očekivano trajanje života za oko tri godine, a žene za približno godinu dana. Upotreba alkohola je, pored pušenja i visokog pritiska, treći najznačajniji faktor prerane smrtnosti. Visok unos alkohola je povezan sa nastankom mnogih bolesti, kao što su bolesti srca, ciroza jetre i određene vrste malignih oboljenja. Štetna upotreba alkohola predstavlja ozbiljan zdravstveni, ali i ekonomski i socijalni problem, pre svega zbog posledica pijenja – nesreća, saobraćajnih udesa, nasilja, smanjene produktivnosti, nezaposlenosti i kriminala. Najnoviji rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije RZS i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da 50,7 odsto stanovništva konzumira alkohol – muškarci u značajno većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene. Bar jednom mesečno, prekomerno pije 18,3 odsto muškaraca i 4,5 procenata žena”, zaključuje dr Ivan Marinković, piše Politika.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI