DETALJNA PROGNOZA Direktor RHMZ za Alo! o vremenu koje nas čeka u avgustu: Superćelijske oluje postaju naša stvarnost

Početkom avgusta očekuje se porast temperature jer će prolazno naoblačenje u noći između 1. i 2. avgusta samo u severnim krajevima Srbije usloviti kratkotrajno osveženje uz pojavu pljuskova sa grmljavinom, kaže za Alo! direktor RHMZ dr Jugoslav Nikolić.

- U prvoj sedmici avgusta najtoplije će biti u četvrtak i petak, 3. i 4. avgusta, sa maksimalnom temperaturom od 34 do 38°C. U subotu 5. avgusta, na severu i zapadu Srbije, a u nedelju, 6. avgusta, u ostalim krajevima Srbije čeka nas nagli pad temperature za 10 do 15 stepeni uz kišu, pljuskove i grmljavinu - najavljuje dr Nikolić, i dodaje da će nakon tog dvodnevnog jakog zahlađenja temperatura ponovo biti u porastu.

I kiša i sunce

Prosečna temperatura u avgustu će biti iznad proseka, a srednje maksimalne vrednosti u nižim predelima biće od 30 do 32°C, uz najmanje 15 tropskih dana, a na planinama od 19 do 25 stepeni, rekao je direktor RHMZ. I tokom avgusta očekuje nas smena kiše i sunca.

- Broj dana sa padavinama biće od 7 do 10, u brdsko-planinskim predelima lokalno i više.

Pratite upozorenja na sajtu

Meteorološka upozorenja na vremenske nepogode, uključujući i superćelijske oluje, izdaju se tri do pet dana unapred. Prema rečima dr Jugoslava Nikolića, superćelijske oluje nastaju haotično i njih nije moguće predvideti više od nekoliko časova unapred, pa treba pratiti upozorenja na sajtu RHMZ.

- Osim tekstualnog upozorenja na sajtu, upozorenje se izdaje i grafički u okviru meteoalarm servisa, pri čemu su za svaki meteorološki parametar, kao što su brzina vetra, grad, grmljavina i slično, unapred definisani kriterijumi za svaki nivo upozoravanja (zeleni, žuti, narandžasti i crveni). Kako je nekoliko dana unapred teško odrediti tačnu lokaciju inicijacije i premeštanja ovakvih oluja, za konkretne lokacije superćelijskih oluja izdaju se hitna upozorenja jedan do dva časa unapred - kaže dr Nikolić, i dodaje da se sve prognoze izračunavaju korak po korak uz pomoć različitih numeričkih modela prognoze vremena, uz korišćenje najmoćnijih računarskih resursa.

Foto ALO!/M.Jošida, ilustracija

- RHMZ ima računarski sistem od oko 600 procesora koji danonoćno vrši proračun. Nacionalne meteorološke službe svih razvijenijih zemalja imaju računarske sisteme sa više desetina hiljada procesora koji danonoćno rade samo za ove potrebe, pa opet ne dobijaju bolje prognoze od naših jer mi nedostatak najsavremenije tehnike nadoknađujemo velikim znanjem i iskustvom u ovoj oblasti - objasnio je on, i dodao da su superćelijske oluje po pravilu ređe u odnosu na drugi tip nepogoda, da su se javljale i prethodnih godina, ali su u široj javnosti nazivane nepogodom bez dodatnih odrednica.

Razornih oluja bilo je i ranije

Superćelijske oluje mogu da nas zadese i u drugim godišnjim dobima zato što pojavu ovih oluja ne određuje strogo godišnje doba u kojem se nalazimo, već pogodni atmosferski uslovi, kaže dr Nikolić.

- Statistički gledano, verovatnoća za pojavu superćelija je najveća u letnjem, toplijem delu godine, ali teorijski gledano, moguća je njihova pojava i u drugim godišnjim dobima ukoliko su ispunjeni svi neophodni uslovi u atmosferi, izražena nestabilnost, jako smicanje vetra, dovoljna količina toplote i vlage u nižim slojevima i mehanizmi koji, poput frontalnih sistema, vrše dizanje toplog, vlažnog i nestabilnog vazduha na veće visine - kaže Nikolić, i ističe da, iako su superćelijske oluje znatno ređe u odnosu na jednoćelijske i višećelijske grmljavinske nepogode, postoji povećan rizik da će u budućnosti broj ovakvih oluja biti veći usled porasta temperature vazduha.

- Naime, u poslednjih 135 godina došlo je do povećanja prosečne temperature vazduha u Srbiji koje je veće od 1,5 stepeni. To daje povoljnije uslove za stvaranje kumulonimbusnih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi, jer porast temperature za jedan stepen povećanja koncentraciju vodene pare u atmosferi i iz tog razloga imamo veći broj dana sa grmljavinskim olujama, a povećava se rizik i od superćelijskih oluja - objasnio je direktor RHMZ, i umirio nas time da jake olujne sisteme koji su u većem delu Srbije 19. jula 2023. godine uslovili orkanske udare vetra preko 100 km/h pričinjavajući veliku materijalnu štetu, ipak ne treba očekivati svake godine.

- Pre jula 2023. godine najbliži primer iz prošlosti vezuje se za 17. septembar 2017. godine, kada se sličan linijski grmljavinski sistem premeštao preko Vojvodine i dela zapadne Srbije, a u Beogradu je najviše materijalne štete tada registrovano na levoj obali Dunava - podsetio je on. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI