"PUSTIO JE GRANATU NA NAS, UBIO MI BRATA I MAJKU, ZAMALO I DECU" Dušanu je "Oluja" uništila sve što ima, njegova ispovest boli
Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je tada gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.
Na Petrovačkoj cesti, kod Bravskoga, između Bosanskog Petrovca i Ključa 7. avgusta bombardovana je izbeglička kolona. Hrvatski "migovi" granatirali su srpske civile. U dva minuta ubijeno je desetoro ljudi, a među njima četvoro dece.
U naletu hrvatskih "zračnih vitezova" poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34), kao i Mika Kovačević (83). Pedesetak osoba je ranjeno, od čega najviše dece, dok su među starijima mnogi ostali doživotni invalidi.
Dušan je na Prijedorskoj cesti kod Svodne u trenu izgubio majku i brata, a umalo i decu. On je tada dao izjavu za medije, i njegove reči nešto su najpotresnije što ćete čuti.
Dva hrvatska "MiG-a" tada su gađala kolonu izbeglica sa Banije i Korduna. Sve se dogodilo dan posle napada na Bravskom polju.
U niskom letu avioni su preleteli kolonu zakrčenu traktorima, prikolicama, zapregama i automobilima, zatim su se okrenuli i krenuli da granatiraju. Jedna raketa pogodila je zgradu Mesne zajednice, druga je udarila u stambenu zgradu i uništila balkon porodice Marjanović, a treća je udarila u kuću Draška Žujića i raznela potkrovlje.
U koloni su na mestu stradali Dušanova majka Marija Galogoža i brat Rade iz Slavskog polja kod Vrgin mosta. Stradao je i njihov rođak Mile Malobabić. Od iste granate ranjeno je četvoro dece i četiri žene iz porodice Galogaža i Malobabić. Ranjenih je bilo na sve strane
Dušan Galogaža u šoku je pričao o trenutku u kojem je ostao bez majke i brata. Gledao je kako se geleri zabadaju u tela njegovo dvoje dece.
- Treći dan kako se izvlačimo i nekako smo se izvukli ispred artiljerije i svega. Došli smo ovde i računali smo da smo se izvukli, i rešili smo da stanemo da nešto pojedemo i popijemo, jer tri dana nismo ništa jeli. Skuvali smo kafu kod ljudi, i odmah smo krenuli ka izvoru da se napijemo ledene vode - priča Dušan šta je prethodilo tragediji.
Kaže da je krenuo da upali traktor kada je video avione da nadleću.
- Nisam ni video koji je. Naleteo je iz pravca Zagreba, preleteo je preko nas i u povratku je pustio granatu. Ubio mi je rođenog brata na mestu, mamu, brata od ujaka... Moja deca, mali ima samo deset godina, geleri su im se zarili po nogama. Na svu sreću oni su živi - pričao je Dušan u suzama.
Dušanovoj supruzi se geler zario u kuk. Snaju je geler pogodio u vrat.
- I snaja moja od rođenog brata je pogođena. Svi su odveženi u Prijedor - rekao je Dušan.
Očevici tragedije kažu da je narod bežao, da nisu znali kud će i gde će.
- Obasuli su nas veliki dim i vatra. Sva sam bila isečena i krvava. Okrenula sam se i ugledala sam je (Mariju Galogažu), ležala je na leđima, leva strana tela joj je bila odvaljena. Preko nje sam preskočila i uhvatila Radu za rame. Deca su bila nešto dalje... - priseća se Milka Malobabić koja je preživela granatiranje kolone.
Đuro Valadžija stajao je kraj traktora u kom su Marija i Rada poginuli.
- Sećam se jake eksplozije, pao sam pod traktor. Video sam se kad su se avioni okrenuli i krenuli na nas - ispričao je Đuro.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)