ALO! VODIČ Zašto se deca plaše novih početaka i kako da prevladaju strah: "Roditelji će me tući zbog jedinica!"
„Plašim se da će nastavnici biti previše strogi, da ću stalno dobijati jedinice i da će mama i tata zbog toga stalno da me tuku“.
Ovako je desetogodišnja Staša opisala strah od petog razreda, iako je roditelji nikada nisu tukli i nikada nije dobila jedinicu. Uplašila se da će sa novim ciklusom početi pakao koji će njen život okrenuti naopačke.
Bilo da u kući imate prvaka, petaka, ili budućeg srednjoškolca, velike su šanse da s njim ovih dana prolazite kroz razna preispitivanja i strahove.
13 situacija u kojima dete razvija strah od škole
Razlog za strah od škole može da izazove nepromišljena izjava osobe iz okoline, čak i nebitnih prolaznika, stariji drugari ili roditelji koji govore: „Videćeš šta su muke kad kreneš u školu“.
Defektolog Zlatković navodi i 13 najčešćih situacija u kojima se rađa strah od škole.
1. kad dete ima slabije socijalne veštine
2. kad se roditelji preterano zaštitnički ophode prema njemu
3. kad su roditelji previše strogi i zahtevni, pa se dete plaši posledica zbog neuspeha
4. kad su roditelji preambiciozni sa previsokim očekivanjima, pa dete misli da će, ako ne ispuni očekivanja, biti manje voljeno
5. kad su roditelji anksiozni i nesigurni
6. kad se roditelji često svađaju, pa se dete plaši da će se u njegovom odsustvu desiti nešto loše
7. kad roditelji nepotrebno opterećuju dete raznim brigama i bolestima
8. kod dece ljubomorne na mlađeg brata ili sestru koji ostaju kod kuće sa majkom
9. kod dece koja se boje učitelja ili nastavnika
10. kada izostaje individualni pristup svakom detetu u razredu
11. kod dece koja imaju loša iskustva sa vršnjacima ili su neprihvaćena u grupi
12. kod dece koja prolaze kroz težak period (razvod, promena sredine, odvajanje od kuće i roditelja, smrt člana porodice)
13. kod dece koja imaju neke od sledećih karakteristika ličnosti: perfekcionizam, nesigurnost, sklonost depresivnom i anksioznom reagovanju, plašljivost, zavisnost.
Prema rečima pedagoga Sofije Adamović, ovakve misli mogu da more i one koji se vraćaju u staru sredinu.
Foto: privatna arhiva
- Period tranzicija, pre svega prelaska iz vrtića u školu, otvara novu dimenziju porodičnih i roditeljskih okvira. Grade se nove i jačaju stare veze. Najbitniji principi ne razlikuju se mnogo od onih opštih u odgajanju dece, samo je potrebno više pažnje, a pravi lek je svesno roditeljstvo - kaže Adamovićeva i dodaje da su veoma bitne stimulativna sredina, mudra koordinacija, fokus na emocijama deteta u građenju odnosa u novom okruženju.
- Ako vam dete kaže da oseća veliki strah, sigurno neće pomisliti da ga razumete ako mu kažete: „Ma, hajde, čega imaš tu da se plašiš? Lupetaš, biće sve u redu, videćeš“. Tako mu poručujete da ne shvatate njegova osećanja, a zbog toga ono može da se povuče u sebe i samo prolazi kroz celu tu zavrzlamu - ističe naša sagovornica.
Foto: Shutterstock
- Poslednje, ali možda i najbitnije, jeste postavljanje baze novih i starih rituala i rutina koje će detetu pomoći u prvim mesecima adaptacije na školu - objašnjava Adamovićeva.
Defektolog Anđela Zlatković navodi da samopouzdanje kod dece razvijaju i kućne obaveze primerene uzrastu.
Foto: privatna arhiva
- Šetajte sa detetom od kuće do škole, zadržite se u školskom dvorištu, uđite u školu ako je dozvoljeno, kako bi dete osetilo atmosferu. Pričajte mu o svojim školskim danima, lepim, ali i lošim iskustvima i kako ste ih prevazišli. Dozvolite da samo odabere školski pribor, zajedno kupite sitnice. Ritam spavanja i obroka postepeno prilagodite onom koji ga očekuje. Zajedno napravite kutiju za olovke. Podstičite druženje sa drugarima iz razreda, ali ne prisiljavajte dete na to - savetuje defektolog.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)