SUPERĆELIJSKE OLUJE NISU PROŠLE?! Direktor RHMZ-a otkrio kada može da se dogodi SLEDEĆE razorno nevreme

Odgovor na to pitanje najbolje nam može dati Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), koji je govorio o pojavama superćelijskih oluja, odnosno da li je u pitanju samo izolovani fenomen ili nešto što će postati nova normalnost.

Naime, smena ekstremno visokih temperatura praćenih još ekstremnijim olujnim nevremenom, takozvanim superćelijskim olujama, harala je Srbijom odnoseći ljudske živote i ostavljajući za sobom pustoš i milionsku materijalnu štetu. Direktor RHMZ u intervjuu ističe da su ove oluje imale adekvatne uslove da nastanu u području ovog dela evropskog kontinenta jer im je odgovarala velika temperaturna razlika.

"Superćelijske oluje nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na jako zagrejano tlo, što, uz pomeranje vetra po visini, uzrokuje ekstremnu nestabilnost atmosfere. Ove godine bili smo svedoci serije uzastopnih prodora vazdušnih masa značajno hladnijih od podloge i što je bio jedan od uzroka stvaranja superćelijskih oluja", kaže on.

Objašnjava da superćelijske oluje imaju snažna rotirajuća uzlazna strujanja u formi ciklonske cirkulacije, pri čemu su uzlazna strujanja prostorno razdvojena od padavinske zone. To, kaže on, isključuje mogućnost brzog slabljenja oluje i ona može da traje od nekoliko sati, pa do nekoliko dana bez prestanka.

"Tada se javlja olujni vetar, krupan grad, obilni pljuskovi, izražena električna pražnjenja. Oblak je najčešće širine 10 do 15 kilometara, visine do 18 ili više kilometara, a premešta se velikom brzinom koja dostiže 40 kilometara na sat, a ponekad do 100 kilometara na sat i može preći više stotina, a nekada i hiljadu kilometara pre nego što se ugasi. Superćelijski oblaci su, dakle, odgovorni za pojavu krupnog grada i olujnog vetra", kaže Nikolić. Prema njegovim rečima, većina oluja kreće se pravcem i brzinom srednjeg vetra, koji se računa u sloju od Zemljine površine do šest kilometara visine.

"Jedino su superćelijski oblaci izuzetak. Oni mogu skretati udesno ili ulevo u odnosu na preovlađujuće strujanje, što analiziraju prognostičari u realnom vremenu", ističe Nikolić.

Superćelijska oluja nastane kada se ispune svi uslovi

Kako kaže, verovatnoća za pojavu superćelija je najveća u letnjem, odnosno toplijem delu godine, ali teorijski gledano moguća je njihova pojava i u drugim godišnjim dobima ukoliko su ispunjeni svi neophodni uslovi u atmosferi.

"Ti neophodni uslovi su izražena nestabilnost, jako smicanje vetra, dovoljna količina toplote i vlage u nižim slojevima i mehanizmi koji, poput frontalnih sistema, vrše dizanje toplog, vlažnog i nestabilnog vazduha na veće visine", ističe on.

Direktor RHMZ kaže da se ovakve oluje u Srbiji javljaju svake godine, iako to ljudima može da deluje čudno.

"Superćelijske oluje se svake godine osmatraju u Srbiji i u regionu, međutim, do sada se u široj javnosti nije često pominjao ovaj termin. Svaka oluja se može klasifikovati u jednu od tri kategorije: jednoćelijsku, višećelijsku ili superćelijsku. To se uvek i radilo u stručnim krugovima, ali su u javnosti sve oluje jednostavno označavane kao 'olujne nepogode'. Ipak, zbog trenda opšteg porasta temperature vazduha vazduh može sadržati više vodene pare, a oluje postaju burnije", ističe on.

On se potom osvrnuo na razornije superćelijske oluje koje su prethodnih godina pogodile Srbiju.

"Setimo se 2014. godine. Tada, osim ekstremnih padavina koje su izazvale poplave u maju, celo proleće i leto je obeležio suficit padavina i brojne nepogode širom regiona. Dve godine zatim, juna 2016. superćelijska nepogoda koja se razvila nad Beogradom izazvala je krupan grad i tornado u Pančevu, a zatim se preko Banata, Rumunije i Ukrajine premeštala sve do Rusije, gde je oblak konačno oslabio. U septembru 2017. godine olujni vetar pričinio je značajnu materijalnu štetu Vojvodini. Proleće i leto 2023. godine takođe će ostati zapamćeni na listi godina sa velikim brojem vremenskih nepogoda, naročito na severu Italije, u zapadnim i centralnim delovima Balkana, kao i u oblasti Alpa", osvrnuo se on u intervjuu.

"Ovakve oluje mogu se očekivati i narednih godina i decenija na našem podneblju. Na Balkanskom poluostrvu su pijavice najčešće u regionu Jadrana, dok se u kopnenom području ponekad iz takvih oblaka razvija slabiji tornado. Ne bi trebalo očekivati da će broj tornada biti u značajnom porastu u našem regionu, ali je rizik za povećan broj ovakvih događaja izražen na severu Italije. Iako su superćelijske oluje znatno ređe u odnosu na jednoćelijske i višećelijske grmljavinske nepogode, one se ipak dešavaju", napominje on.

Nikolić kaže da su ove ekstremne prilike pojedinačne, te da se zbog toga ne mogu posmatrati kao posledice klimatskim promena.

"Klimatske promene se odnose na procese čiji je vremenski okvir najmanje nekoliko decenija. Međutim, postoji povećan rizik da će u budućnosti broj ovakvih oluja biti veći usled porasta temperature vazduha", kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, vazduh koji iz različitih razloga, uključujući i ljudski faktor, postaje topliji za 1 stepen, može sadržati i do 10 procenata više vodene pare. To je, kako kaže, osnovni preduslov za pojačavanje intenziteta i rasprostranjenosti olujnih grmljavinskih nepogoda širom sveta, pa tako i u našem regionu.

"Iz tog razloga povećava se i broj dana sa grmljavinskim olujama i povećava se rizik i za pojavu superćelijskih oluja. Analizom koju smo radili, tokom poslednjih 135 godina došlo je do povećanja prosečne temperature vazduha u Srbiji za više od 1,5 stepen. To daje povoljnije uslove za stvaranje kumulonimbusnih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi, odnosno vodenih pijavica", zaključio je direktor RHMZ-a.

(Mondo)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI