OVO SU SRBI DUGO ČEKALI Izmena zakona o saobraćaju donosi veliku promenu za polovnjake

Tu se konkretno misli na ispitivanje graničnih vrednosti izduvnih emisija, signalizaciju, pojaseve, instrument table, kao i kočione sisteme, stakla... Sve ove stavke bi trebalo prepraviti na vozilima sa tih tržišta, i one će biti precizno regulisane Pravilnikom o ispitivanju vozila. Ova pravila neće se primenjivati na vozila od istorijskog značaja (oldtajmer) i vozila za sportska takmičenja.

Kako stoji u tekstu izmenjenog Zakona o bezbednosti saobraćaja, takva ispitivanja na vozilima sprovodiće Agencija za bezbednost saobraćaja, koja može da ovlasti i druga pravna lica, tj. firme, da urade to u njeno ime.

U razvijenim zemljama takva praksa je na snazi već godinama. Prvi uslov za registraciju biće pribavljanje uverenja o ispitivanju vozila, koje izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Dok je vozilo homologovano prema EU pravilima i tehnički pregled, kontrola i registracija istih u Srbiji ide maltene po automatizmu, tj. proces je vrlo jednostavan. Sa druge strane u slučaju nehomologovanih vozila on je značajno komplikovaniji.

Šta je do sada pravilo konkretan problem pri registraciji?

Kako za "Blic Biznis" objašnjava Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, tehnički uslovi su do sada bili takvi da američko vozilo ne bi prošlo tehnički pregled kod nas.

- Na primer, američka vozila imaju nešto što se nazivaju "simetrični farovi". U Evropi, pa i kod nas, koriste se "asimetrični farovi". To je potpuno drugačiji način osvetljavanja puta, i to je nešto što bi trebalo da se promeni da bi kod nas vozilo moglo da se registruje. Ostali uslovi sem tog, nisu problematični, jer na primer regulativa koja se tiče izduvnih gasova u SAD je daleko stroža nego kod nas - kaže on.

Odakle su nam sada stizali polovni automobili?

Prema nedavno objavljenom istraživanju kompanije za automobilske podatke carVertical najviše polovnih automobila u Srbiju se uveze iz Italije, oko 28 odsto.

Zatim slede Nemačka (16,7 odsto), Francuska (15,8 odsto), Češka (10,7 odsto) i Belgija (6,5 odsto). Ovi podaci su dobijeni analizom više od milion izveštaja o istoriji automobila, ali stvarna, zvanična statistika, može da varira od ovih brojki.

- Kupci polovnih automobila traže automobile iz Italije ili Nemačke jer veruju da vozači u zapadnoj Evropi brinu o svojim automobilima bolje nego bilo ko drugi. Ljudi misle da vozači u ovim zemljama pre svega ne propuštaju redovne servise, obavljaju kvalitetne popravke i kupuju bolje opremljene automobile - kaže Matas Buzelis, šef za komunikacije kompanije carVertical.

Sa izmenom Zakona, ova statistika je podložna velikim promenama ako uzmemo u obzir činjenicu da su mnogi polovni automobili na tržištu SAD jeftiniji i do 25 odsto u odnosu na gorenavedena evropska tržišta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI